Moj brat i ja smo sa tetkom (tatina rođena sestra) koja se nije udavala i nema svoje dece napravili ugovor o doživotnom izdržavanju još 19XX godine. Prošle godine sam ja sa tetkom napravio UGOVOR O POKLONU stana u kojem u članu 3 stoji da mogu da knjižim svoje pravo na nepokretnost u zemljišnim knjigama i javnim evidencijama na nepokretnost bez ikakve dalje saglasnosti i prisustva (clausula intabulandi). Tetka je nedavno umrla,te me interesuje da li mogu stan da prebacim na svoje ime bez ostavinske rasprave ili ne? Napominjem da sam sa bratom u odličnim odnosima i on zna za ovaj ugovor tako da nema ništa protiv da stan prebacim na svoje ime! Hvala unapred

Poštovani,

ostavinske rasprave će svakako biti a kakav će ishod biti nakon nje s obzirom na postojanje dva ugovora u kojima je isti stan predmet to je pravo pitanje. Ugovor o dož. izdržavanju je teretan ugovor sa elementima aleatoranosti (aleatornost se ogleda u tome što je za davaoca izdržavanja neizvesno koliko će živeti primalac izdržavanja, pa samim tim i koliko će trajati njegova obaveza, takođe se ne zna ni vrednost njegovih davanja) a ugovor o poklonu je dobročin ugovor. Primat u pravnoj snazi (u slučaju kada oba ugovora proizvode pravna dejstva prema istom predmetu ugovora) ima ovaj prvi, odn. teretni pravni posao. Samim tim ako se radi o punovažnom pravnom poslu (punovažnom ugovoru o dož. izdržavanju), odn. ako je ispoštovana forma ovog ugovora propisana zakonom i ako je saglasnost ugovornih strana izražena u određenoj formi taj bi ugovor još uvek trebalo da proizvodi pravno dejstvo jer nije raskinut u međuvremenu za života primaoca izdržavanja, bez obzira što je on zaključen pre skoro 20 godina, samim tim bi nepokretnost koja je pomenuta u njemu i koja je predmet ugovora bila opterećena u korist davalaca izdržavanja. Po pravilu bi na osnovu tog ugovora, a nakon smrti primaoca izdržavanja imovinu koja je bila obuhvaćena tim ugovorom trebalo podeliti na oba davaoca izdržavanja (tj. na oba brata) podjednako odn. onako kako je ugovorom to dogovoreno.

Vi ste dobili na poklon stan koji je već predmet u jednom (punovažnom) ugovoru, odnosno ugovora o dož. izdržavanju, te s toga predmet tog ugovora o dož. izdržavanju i dalje je taj stan koji je sada naknadno poklonjen samo Vama, te Vaš brat može na osnovu ovog Ugovora o dož. izdržavanju polagati određena prava na tom stanu bez obzira što je on ujedno i predmet Ugovora o poklonu. Naime, poklonodavac je raspolagao sa stanom u momentu kada je on bio još uvek isključivi vlasnik stana, ali raspolagao je stanom koji je opterećen pravom koje se izvodi iz punožavnog pravnog posla a koje ima jedan od davaoca izdržavanja kome nakon smrti primaoca izdržavanja sleduje deo određen ugovorom.

U svakom slučaju stvorili ste sebi sada nepotrebnu glavobolju u slučaju da dođe do sporenja oko predmetne nepokretnosti između Vas i vašeg brata, bez obzira na činjenicu da ste u dobrim odnosima, on može po tom Ug. o dož. izdržavanju da traži svoj deo.

Nakon smrti vaše tetke biće pokrenut ostavinski postupak a nakon saznanja Suda činjenice da postoji Ugovor o dož. izdržavanju u kome je obuhvaćena celokupna imovina primaoca izdržavanja (tetke) ili Ugovora o poklonu i obustavljen, jer na osnovu Ugovora o dož. izdržavanju imovina obuhvaćena ovim ugovorom ne ulazi u zaostavštinu, tako da se na osnovu njega možete uknjižiti kako Vi tako i vaš brat na idealnom delu ili na onom delu kako je ugovoreno, a na osnovu Ugovora o poklonu se možete uknjižiti samo Vi na celoj nepokretnosti jer je ona kasnije poklonjena isključivo Vama.

Sada s obzirom na ovu činjenicu, a posmatrano s tačke gledišta Suda, ukoliko u Katastru nepokretnosti nije upisano opterećenje na stanu u korist davalaca izdržavanja (vašeg brata i Vas) a koje je zasnovano Ugovorom o dož. izdržavanju, trenutno, pravno gledano ne vidim problem da se uknjižite na osnovu naknadno zaključenog Ugovora o poklonu, a da Ugovor o doživotnom izravanju i ne pominjete jer trenutno nema spora između Vas i brata oko tog stana. Ali kad tad u određenom trenutku i roku koji teče od momenta saznanja za Ugovor o poklonu a u kome može podići tužbu, može da se desi da se posvađate pa da Vas brat tuži i traži svoj deo stana koji mu sleduje kao drugom davaocu izdržavanja, a ovo pod uslovom da je davao izdržavanje redovno i da se nije oglušio o odredbe Ugovora o dož. izdržavanju pa je eventualno zbog toga postojala mogućnost da se ugovor na vreme raskine. Ali to je samo pretpostavka.

U svakom slučaju sada možete da se pravno ogradite od potencijalnog pravnog problema da Vas tuži tako što ćete moći da se krećete u dva pravca, jedan je sudski pa opet ima dve varjante, a drugi vansudski takođe sa dvema varjantama.

Prvi, sudski:

- da u ostavinskom postupku ako Vas pozovu za naslednike sa bratom prezentujete samo ovaj Ugovor o poklonu i kasnije se uknjižiti na osvnou tog ugovora ili rešenja ili pak,

- tražiti da sud proglasi nevažećim ovaj ugovor o dož. izdržavanju u odnosu na vašeg brata ističući da nisu ispoštovane obaveze ovog ugovora od strane njega kao drugog davaoca izdržavanja a za života primaoca izdržavanja te da je ovaj pravni odnos prestao da postoji u odnosu na njega dosta ranije sa kojih razloga je kasnije i izvršen poklon predmetnog stana između poklonodavca i poklonoprimca, a za šta će vam trebati naravno saradnja vašeg brata, odn. da pristane na to da sud donese ovakvu odluku, odn. da pristane da sud prema njemu utvrdi da nije postojao pravni odnos iz ug. o dož. izdržavanju te da je Ug. o dož. izdržavanju u odnosu na njega nevažeći.

Drugi, vansudski način bi bio:

- da se Vi pre pokretanja ostavinskog postupka uknjižite kao vlasnik stana na osnovu ugovora o poklonu a nakon plaćanja poreza državi na taj poklon i pod uslovim da nije u Katastru izvršena zabeležba po osnovu Ug. o dož. izdržavanju tj. da ne postoji zabeležbe da je nepokretnost opterećena još nečijim pravom ili da,

- Vi i brat se uknjižite na osnovu ug. o dož. izdržavanju pa da on Vama pokloni polovinu na tom predmetnom stanu.

U svakom slučaju pre bilo kakvog upuštanja u rešavanje konkretnog pravnog pitanja, savetujem Vam da se sa ugovorima koje imate i činjeničnim stanjem kakvo jeste obratite službama besplatne pravne pomoći, pravnim klinikama pri pravnim fakultetima u Beogradu i Unionu ako ste iz Beograda ili drugim univerzitetskim gradovima. Ili pak, da tražite pravni savet od advokata.

Saša Milosavljević, diplomirani pravnik