Imam veliki problem. Otac mi je umro xxxx. godine bez testamenta. Uvek je govorio meni i bratu da se lepo dogovorimo i ne svađamo oko imovine. Tako je on radio sa svojom braćom i mislio je da će tako svi. Bio je veliki poštenjačina i idealista. Na inicijativu brata, obojica smo se odrekli imovine nad stanom u centru x u korist majke, što je bila moja VELIKA greška, jer se već videlo da se radi o ženi koja nije u potpunosti uračunljiva. Ali, majka je… U ostavinski postupak uopšte nismo ni uneli vredne slike, porcelan, satove i sl… A onda je majka počela sve gore da se ponaša prema meni i mojoj porodici. Da napomenem da je od xxxx. godine na xx mg bensedina dnevno i da mi je neuropsihijatar rekla da bi se takvo stanje najblaže moglo okarakterisati kao izmenjeno stanje svesti i verovatno proglasila neuračunljivom. Ali to mi je bilo skroz u suprotnosti sa onim što sam obećao ocu. Na kraju je sa jednim unukom, najstarijim sinom moga brata, sklopila ugovor o izdržavanju za pola stana čim je postao punoletan, dok je sa mojim sinom navodno htela to isto, ali nikada nije uradila. Pre x godine naprasno je odlučila da takav ugovor napravi sa sestričinom iz unutrašnjosti, što sam joj govorio da ne radi jer ta žena nije bila na dobrom glasu. Iz inata je to uradila. Onda su je ona i unuk nagovorili da proda stan, njemu je odmah dala xx evra, a od ostatka kupila je stan u unutrašnjosti i preselila se tamo sa sestričinom i njena 2 sina. Bio sam očajan, osećao se izdanim, prevarenim… Obožavao sam oca, slušao svaki njegov savet, a sad sam ostao bez ičega. Prekinuo sam svaki kontakt sa majkom… Posle par mesesci, ona je počela da se žali da ne može da živi tamo, da joj ova ne čini ništa što je obećala i sl. Na kraju je posle nepunih x meseci opljačkana. Odneli su joj sve pare koje su joj ostale od prodaje stana u Beogradu, nakit… Ja sam o svemu saznao od rođaka i iz novina. Dokazalo se, kao što nisam ni sumnjao, da su sve organizovali unuk (koji je već imao dosije u policiji, ali mi nismo znali, sve su krili) i sestričina, sa još nekolicinom ljudi. Osuđeni su i ove godine treba da izađu iz zatvora. E tek sad moje pitanje: Pošto sam ja u međuvremenu mnogo osiromašio, radnja mi je u dugovima, bolestan sam, a najviše od svega užasno razočaran, gorko se kajem što sam se tada odrekao svog dela nasledstva (od pokretne imovine iz stana nisam dobio NIŠTA, ni svoje lične knjige, igračke, ploče i sl ). Mogu li tražiti poništenje svoje izjave o odricanju u korist majke? Ja sam tada to uradio da bih sledio očev savet da brinemo o majci i sl. verujući da ćemo jednog dana brat i ja sve podeliti i ostaviti našoj deci. Ali nista od toga. Unapred hvala na odgovoru.