Moj rođeni brat je potpuno lišen poslovne sposobnosti neverovatnom brzinom. Zahtev za lišavanje je podnet 27.6.201.3 a pravosnažno rešenje doneto 11.7.2013. Podnosilac je bila njegova ćerka koja živi u Kanadi. Brat je živeo sa suprugom i ćerkom u kući koju je sagradio, supruga i cerka su teži psihijatrijski bolesnici, kako su pristrasne prema majci ćerke (ima ih tri) uvek su podržavale majku, a snaja je decu huškala protiv oca. On je oboleo od demencije u kući je loše tretiran, pripisano mu je da je on zlostavljač a ustvari je on trpeo zlostavljanje od strane bolesne ćerke i žene. U postupku za privremenog staraoca određen je socijalni radnik iz Centra za socijalni rad. Moj brat nije ni bio prisutan na suđenju, niti je bilo ko kontaktirao nas sestre i braću da nas obaveste o postupku. On je na prevaru odmah 12.7.2013. odveden u dom, a rečeno mu je da ide u bolnicu. Vozio je on auto tog dana prema domu, odupirao se da ostane tamo gde je sad pod ključem, telefonom kad ga zovem i pričam sa njim on priča sve normalno i lepo, samo što za kratko vreme recimo zaboravi da sam ga zvala, pokazuje empatiju za suprugom i ćerkom, kaže da će im biti teže bez njega, brine o psu koga je šetao redovno… Njegova želja je da bude u svojoj kući, smatram da su njegova ljudska prava grubo povređena, pa me zanima šta se tu može preduzeti?

Poštovana,

Pitanje potpunog lišenja poslovne sposobnosti predstavlja važan korak u realizaciji ljudskih prava, a postojeći zakonski okvir i praksa u Srbiji u ovoj oblasti su zastareli, često diskriminatorni i prevaziđeni u smislu zaštite prava, pune participacije i prava na donošenje odluka. Lišenje poslovne sposobnosti predstavlja gubljenje svih građanskih i političkih prava i uopšte ozbiljno kršenje ljudskih prava.

Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/2006) u članu 37. definiše uslove za sticanje poslovne sposobnosti. Lice punoletstvom stiče sposobnost da samostalno odlučuje o svojim pravima i obavezama. Punoletstvo nastupa sa navršenih 18 godina. Punoletna osoba može biti potpuno lišena poslovne sposobnosti ako ima mentalne ili intelektualne smetnje usled kojih je „nesposobna za normalno rasuđivanje“ i nije u stanju da se stara o zaštiti svojih prava i interesa. Pored ovoga, predviđeno je i delimično lišavanje poslovne sposobnosti – ukoliko punoletna osoba ima smetnje mentalnog zdravlja ili intelektualne smetnje i svojim postupcima neposredno ugrožava sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih osoba.

Članom 148. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS“, br. 18/2005 i 72/2011 – dr. zakon) propisani su uslovi pod kojima se punoletnom licu lišenom poslovne sposobnosti može se vratiti poslovna sposobnost. Ukoliko prestanu razlozi zbog kojih je ono bilo potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti, odluku o vraćanju poslovne sposobnosti doneće sud u vanparničnom postupku.

Zakonom o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/95 – dr. zakon, 18/2005 – dr. zakon, 85/2012 i 45/2013 – dr. zakon) regulisan je postupak za lišenje i vraćanje poslovne sposobnosti. Protiv rešenja o lišenju poslovne sposobnosti, lice koje je lišeno poslovne sposobnosti može izjaviti žalbu bez obzira na svoje duševno stanje. Sud je dužan da lično sasluša lice koje se lišava poslovne sposobnosti. Lice prema kome se postupak za lišenje poslovne sposobnosti vodi mora biti pregledano od najmanje dva lekara odgovarajuće specijalnosti, koji će dati nalaz i mišljenje o duševnom stanju i sposobnosti tog lica za rasuđivanje.

Predlažem Vam da o ovom slučaju obavestite i Zaštitnika građana, slanjem pritužbe. Pritužba bi trebala da bude jasno, jednostavno i sažeto napisana i da sadrži:

  • naziv organa na čiji rad se pritužba odnosi
  • opis povrede prava i činjenice koje potkrepljuju razlog za podnošenje pritužbe
  • dokumentovane dokaze o preduzetim i iskorišćenim pravnim sredstvima
  • ime i prezime, adresu i telefon(ako je moguće) podnosioca pritužbe

Zaštitnik građana će Vas obavestiti o pokretanju i završetku postupka po Vašoj pritužbi.  Ukoliko se za vođenje postupka nisu stekli uslovi predviđeni zakonom, Zaštitnik će Vas obavestiti o razlozima odbacivanja Vaše pritužbe.

Obrazac pritužbe možete skinuti na sledećem linku http://www.zastitnik.rs/index.php/lang-sr_YU/prituzba

Ukoliko niste u mogućnosti da angažujete advokata predlažem Vam da se obratite nekoj od nevladinih organizacija koje se bave pružanjem besplatne pravne pomoći. Jedna od njih je  Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM. Možete ih kontaktirati preko call centra za pružanje besplatne pravne pomoći 0700 400 700

 

Mladi Pro Bono