Poštovani, Otac deteta i ja imamo zajedničko starateljstvo nad detetom. Nikada nismo živeli zajedno, živimo u različitim gradovima, a dete je sve vreme sa mnom, prijavljeno na mojoj adresi kao i za socijalno. Otac je dolazio povremeno tj. svraćao, a s vremena na vreme smo mi išli na nekoliko dana kod njega. Od skoro je u inostranstvu, tamo živi u vanbračnoj zajednici i ima posao. Ja živim kod mojih roditelja i nezaposlena sam. On sada hoće da uzme dete i odvede ga u inostranstvo. A reč je o bebi od godinu i po dana. Dete ga faktički ni ne poznaje. Kolike su šanse da on dobije starateljstvo? Hvala.

Poštovana,

Najadekvatnije rešenje bi bilo da se čitav spor reši sporazumom između Vas i Vašeg supruga, jer bi to bilo u najboljem interesu deteta. To može biti sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava, u skladu sa članom 76. Porodičnog zakona:

Sporazumom o zajedničkom vršenju roditeljskog prava roditelji deteta pismeno se saglašavaju da će roditeljska prava i dužnosti obavljati zajednički, međusobnim sporazumevanjem, koje mora biti u najboljem interesu deteta.“

To može biti i sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava, u skladu sa članom 78. Porodičnog zakona:

„Sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava obuhvata sporazum roditelja o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, sporazum o visini doprinosa za izdržavanje deteta od drugog roditelja i sporazum o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem.“

U slučaju nepostizanja sporazuma sud će jednom od roditelja poveriti dete. Predmet ocene suda će biti sve okolnosti koje mogu biti značajne za donošenje odluke o poveravanju deteta. To su na primer: stambene, zdravstvene i imovinske prilike roditelja, njihove mogućnosti da neposredno odgajaju dete, ponašanje i karakterne osobine roditelja, uzrast deteta…

Ukoliko ponovo budete imali neke nedoumice u vezi pravnih pitanja slobodno nas kontaktirajte.

Vaš, Mladi Pro bono