Poštovani molim Vas za pravni savet. Razvedena sam i iz prvog braka imam X dece koja žive sa mnom. Pre X godina sam počela vanbračnu vezu sa čovekom koji je takodje razveden i ima X dece iz prethodne veze. X godina smo stanovali u njegovoj kući i na toj adresi sam bila prijavljena ja i moja deca a on i njegova deca nisu vec su bili prijavljeni sa boravkom na adresi njegovih roditelja. Pre X ta kuća je zaplenjena na ime hipoteke. Tada sam ja podigla dugoročni stambeni kredit i kupila stan u kome sada zivimo. Novac za učesće mi je obezbedio on, ali sam uplatu izvršila ja i priznanice glase na moje ime kao i kupoprodajni i ugovor o kreditu. Rata kredita se odbija od moje plate. Na adresi na kojoj sada živimo u stanu sam prijavljena samo ja i moja deca, on nije, i njegova deca, koja su se u medjuvremenu odselila u inostranstvo, nisu. Svi priključci glase na moje ime i račune placam ja. Moram da naglasim da su njegova deca obezbedjena imovinom koju su stekli većinom ranije, ali je vrednost uvećavana i ulagano je dosta i tokom našeg zajednickog zivota. Molim Vas odgovorite mi kada je taj stan kupljen na kredit u pitanju kakve su moje obaveze prema njemu i njegovoj deci u slucaju njegove smrti ili naseg rastanka. Da li je potrebno preduzimanje nekih pravnih radnji da bi stan nakon otplate dugoročnog stambenog kredita ostao meni i mojoj deci? U ocekivanju Vašeg odgovora unapred zahvalna

Poštovana ,

Kada  je  vanbračna  zajednica  u  pitanju  prema  Zakonu  o  nasledjivanju  Republike  Srbije (“ Službeni  glasnik  Republike  Srbije” , br. 46/95 i 101/2003 – odluka USRS )  vanbračni  partner  ne spada  u  krug  zakonskih  naslednika , što  znači  da  se  vanbračni  partneri  ne  nasledjuju  na  osnovu  zakona  već  jedino  na  osnovu  testamenta .

Sa  druge  strane , Porodičnim  zakonom  Republike  Srbije ( “Službeni  glasnik  Republike  Srbije “ , br.18/2005 i 72/2011 ) odredjena  su  imovinska  prava  vanbačnih  partnera  i  izričito  je  predvidjeno  pravo  na  zajedničku  imovinu .

U  članu  191  Porodičnog  zakona  navodi  se :

(1) Imovina  koju  su  vanbračni  partneri  stekli  radom  u  toku  trajanja  zajednice  života  u  vanbračnoj  zajednici  predstavlja  njihovu  zajedničku  imovinu .

(2) Na  imovinske  odnose  vanbračnih  partnera  shodno  se  primenjuju  odredbe  ovog  zakona  o  imovinskim  odnosima  supružnika .

Dakle , od  značaja  jeste  činjenica  postojanja  zajednice  života  u  vreme  sticanja  imovine  odn . prestanak  zajednice  života  ne  menja  pravnu  prirodu  onoga  što  je  stečeno  pre  tog  prestanka  zaduživanjem  koje  ima  karakter  zajedničke  obaveze . Zakonska  je  pretpostavka  da  su  udeli  u  zajedničkoj  imovini  jednaki , ali pretpostavka  je  oboriva .

Deoba  zajedničke  imovine  u  suštini  predstavlja  utvrđivanje  udela  supružnika  u  zajedničkoj  imovini  i  u  tom  smislu  moguće  su  dve  situacije :

1. Sporazumna  deoba  – gde  su  mogući  različiti  modaliteti  (npr . sve  stvari  mogu  pripasti  u  isključivu  svojinu  jednom  supružniku  a  da  drugi  za  svoj  udeo  bude  isplaćen  u  novcu  i  sl .). Kada  je  nepokretnost  u  pitanju  ovaj  sporazum  mora  biti  sačinjen  u  pismenoj  formi .

2. Sudska  deoba  – odn . deoba  koju  sprovodi  sud  ukoliko  supružnici  ne  postignu  sporazum  o deobi, pri  čemu  svaki  supružnik  pred  sudom  ima  pravo  da  dokazuje  da  je  njegov  udeo  u  toj  imovini  veći .

Skrećemo Vam pažnju na to da je u ovakvom postupku u praksi veoma problematično dokazati udele u zajedničkoj imovini kada je situacija ovakva poput Vaše.

E-Klinika „Pro Bono“ i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

(Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnapomoc.rs organizacije „Pro Bono“)