Poštovani, pokušaću što kraće da vam objasnim problem. Mislim da moj bivši muž psihički maltretira naše dete. Naš razvod je sproveden sporazumno ali to je bila samo maska da se ne sazna prava istina. Ja sam samo htela da izadjem iz braka i pristajala sam na sve sto je bivši muž predlagao. Naime, čitajući na internetu videla sam članak “kako prepoznati zlostavljača u 13 tačaka“. Pronašla sam mog muža u 11. Ova dva se možda i ne sećam a dešavala su se. Moji strahovi su da ne krene sina sad da maltretira. Prošli put kad je sin odbio da dođe kod oca on mu je napričao razne gadosti. Prvo je vređao njegovu porodicu. tj. mene i moje a onda mu je rekao brojne ružne reči. Mimo tog slučaja koji se desio sada unazad je bilo još puno uvreda koje mi dete samo ponekad kaže i generalno uvek kasno. Molim Vas šta da radim?

Poštovana,

iz činjenica koje ste nam predočili moze se izneti zaključak da je Vaše dete direktno podvrgnut o vređanju i omalovažavanju od strane Vašeg bivšeg supruga. U ovakvom slučaju možete uraditi sledeće

1) U članu 81 Porodičnog zakona (‘’Sl.glasnik RS’’,br.18/2005) stav 1. piše ‘’Roditelj koji zloupotrebljava prava ili grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava može biti potpuno lišen roditeljskog prava.’’ U istom članu u stavu 2. tački 1. se navodi da ‘’Roditelj zloupotrebljava prava iz sadržine roditeljskog prava ako fizički, seksualno ili emocionalno zlostavlja dete; Kao što ste naveli da je Vaš bivši suprug u nekoliko navrata verbalno napadao Vaše dete i samim tim ga doveo u vrlo nezavidnu situaciju. Vi možete podići protiv Vašeg bivšeg supruga tužbu za lišenje roditeljskog prava jer u Porodičnom zakonu piše da upravo tu tužbu može podneti dete, roditelj deteta, javni tužilac ili organ starateljstva – član 264. Porodičnog zakona (‘’Sl.glasnik RS’’,br.18/2005). Sud može u ovakvom postupku doneti presudu kojom potpuno ili delimično lišava tuženog roditeljskog prava – član 273. stav 2. Porodičnog zakona (‘’Sl.glasnik RS’’,br.18/2005). Takođe sud može odrediti i neku od mera za zaštitu od nasilja u porodici – član 273. stav 3. Porodičnog zakona (‘’Sl.glasnik RS’’,br.18/2005). Tužbu možete podneti pred sudom opšte mesne nadležnosti što bi u ovom slučaju to bio sud gde tuženi, odnosno Vaš bivši suprug živi ili pred sudom gde dete ima prebivalište, odnosno boravište-član 261. Porodičnog zakona (‘’Sl.glasnik RS’’,br.18/2005).

2) U Vašem slučaju takođe ima elemenata nasilja u porodici koji se u Porodičnom zakonu opisuje u članu 197-’’Nasilje u porodici, u smislu ovog zakona, jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice.’’Dalje u članu 198. piše da ’’Protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice’’. U mere zaštite se ubrajaju:izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti, zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice, zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice. U Vašem problenu sud bi mogao da dosudi neku od poslenje tri mere zaštite koje smo Vam nabrojali ili možda ako proceni da je to ispravno čak i sve tri. Mera zaštite može trajati najviše godinu dana. Međutim u članu 199 piše da se ’’ Mera zaštite od nasilja u porodici može produžavati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena’’. Tužbu biste i u ovom slučaju podneli sudu opšte mesne nadležnosti, odnosno u mestu gde se nalazi tuženi,Vaš bivši suprug ili u sudu na čijem području ima prebivalište, odnosno boravište član porodice prema kome je nasilje izvršeno,u ovoj situaciji Vaše dete-član 283. Osim Vas kao zakonskog zastupnika deteta, tužbu za određivanje mere zaštite od nasilja uporodici mogu podneti: član porodice prema kome je nasilje izvršeno, javni tužilac i organ starateljstva-član 284.

3) S druge strane možete se obratiti Centru za socijalni rad koji po službenoj dužnosti podiže tužbu – član 264. Porodičnog zakona (‘’Sl.glasnik RS’’,br.18/2005), postupa po zahtevu suda: da pruži pomoć u pribavljanju potrebnih dokaza, da iznese svoje mišljenje o opravdanosti tražene mere zaštite (čl. 286 Porodičnog zakona), vrši preventivni i korektivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava (čl. 79, čl. 80 PZ). U obavljanju korektivnog nadzora, Centar ispravlja roditelje u vršenju roditeljskog prava, upućuje ih u porodično savetovalište ili ustanovu za medijaciju, te u vezi sa tim donosi odluke, ali takođe može pokrenuti i sudske postupke oduzimanja roditeljskog prava, i sl.). Ako se osećate sigurnije i mislite da ćete uz pomoć Organa starateljstva bolje rešiti problem, možete na internetu naći gde se na vašoj opštini nalazi Centar za socijalni rad i kontaktirati ih.

E-Klinika „Pro Bono“ i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

(Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnapomoc.rs organizacije „Pro Bono“)