Poštovani, kako mogu da ostavim sinu nepokretnu imovinu, a da nema više niko drugi pravo na tu imovinu?

Poštovani,

Prema članu 2. Zakona o nasleđivanju (“Službeni glasnik RS“, br.46/95 i 101/2003-odluka USRS) naslediti se može putem zakona i putem zaveštanja (testamenta). S obzirom da po članu 9. ZON prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug, ukoliko nemate bračnog druga niti više potomaka, Vaš sin će jedini naslediti Vašu imovinu. Ukoliko to nije slučaj, Vi sinu možete da ostavite nepokretnu imovinu tako što ćete sačiniti testament u zakonom određenom obliku. Zakon o nasleđivanju poznaje nekoliko načina na koji možete sa sačinite testament, a za Vas je relevantan jedan od ovih:

1. Svojeručno zaveštanje – tako što ćete ga svojom rukom napisati i potpisati. Za punovažnost svojeručnog zaveštanja nije nužno da se u njemu naznači datum kada je sačinjen, ali je to poželjno (član 84. ZON)
2. Pismeno zaveštanje pred svedocima – tako što ćete pred dva svedoka izjaviti da ste već sačinjeno pismeno pročitali, da je to Vaša poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je da se naznači svojstvo svedoka. (član 85. ZON)
3. Sudsko zaveštanje ako je zaveštalac u stanju da ga pročita – Zaveštanje može po kazivanju sačiniti sudija, pošto prethodno utvrdi zaveštaočev identitet. Pošto zaveštalac takvo zaveštanje pročita i potpiše, sudija na samom zaveštanju potvrđuje da ga je zaveštalac u njegovom prisustvu pročitao i potpisao.

Zaveštajni svedoci moraju biti pismeni, punoletni i poslovno potpuno sposobni, dok svedoci pismenog zaveštanja moraju znati i jezik na kom zaveštalac izjavljuje da je zaveštanje njegovo (član 112. ZON).

Prema članu 113. ZON, ne mogu biti zaveštajni svedoci niti mogu sačiniti saveštanje po zaveštaočevom kazivanju u svojstvu sudije, odnosno ovlašćenog lica ako se zaveštanje sačinjava po pravilima sudskog zaveštanja : potomci zaveštaočevi, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njihovi preci i usvojioci, njegovi srodnici u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, bračni drugovi svih tih lica i bračni drug zaveštaočev.

Zaveštanje je ništavo ako je njegova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima (član 155. ZON). Ništavo je zaveštanje lica koje je zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišeno poslovne sposobnosti (član 156. ZON). Falsifikovano zaveštanje je ništavo. Prema članu 163. ZON, ništavo zaveštanje smatra se zaveštanjem koje nikada nije ni bilo sačinjeno. Takođe i pojedine odredbe zaveštanja mogu biti ništave – ništava je odredba zaveštanja kojom zaveštalac određuje naslednika svom nasledniku i ništava je odredba zaveštanja kojom zaveštalac svom nasledniku zabranjuje da otuđi stvar ili pravo koje mu je ostavio (član 159. ZON). Ništave su one odredbe sudskog zaveštanja kojima se nešto ostavlja sudiji, odnosno ovlašćenom licu, kao i bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama tih lica (član 160. stav 1. ZON). Ništave su one odredbe pismenog zaveštanja pred svedocima kojima se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima, kao i bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama svedoka (član 160. stav 1 ZON). Prema članu 158. ZON, ništavost neke odredbe zaveštanja ne povlači ništavost i samog zaveštanja ako ono može opstati bez ništave odredbe ili ako ta odredba nije bila odlučujuća pobuda zbog koje je zaveštanje učunjeno.

Prema članu 90. stav 1. ZON, Vi možete svojeručno zaveštanje, pismeno zaveštanje pred svedocima i sudsko zaveštanje poveriti na čuvanje nadležnom sudu u otvorenom ili zatvorenom omotu.
Takođe, VI sa svojim sinom možete zaključiti ugovor o doživotnom izdržavanju. Prema članu 194. ZON, ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani. Primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari ili prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora. Prema članu 195. ZON, ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti sačinjen u pismenom obliku i overen od sudije koji je dužan da pre overe pročita strankama ugovor i primaoca izdržavanja naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiri nužni naslednici, u suprotnom ugovor je ništav.

Ukoliko imate bračnog druga ili još potomaka, oni su prema članu 39. ZON, Vaši nužni naslednici. Te njima po zakonu pripada određen deo Vaše zaostavštine. Prema članu 40. stav 2. ZON, nužni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina dela koji bi svakom od njih pripadao po zakonskom redu nasleđivanja. Nužnom nasledniku pripada novčana protivpravnost nužnog dela, a na zahtev nužnog naslednika, sud može odlučiti da ovome pripadne određeni deo stvari i prava koji čine zaostavštinu (član 43. ZON). Prema članu 44. ZON, nužnom nasledniku novčanu protivvrednost solidarno duguju svi zaveštajni naslednici, srazmerno delu zaostavštine koji su dobili ako iz zaveštanja ne sledi što drugo (shodno ovom članu dužnik Vaših nužnih naslednika biće Vaš sin). Na osnovu člana 61. ZON, Vi možete isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze ogrešio o Vas (ako se uvredljivo ili grupo odnosio prema Vama, ako je umišljajno učinio krivično delo prema Vama, Vašem detetu, usvojeniku, bračnom drugu ili roditelju, ako se odao neradu i nepoštenom životu). To isključenje može biti potpuno ili delimično. Prema članu 62. stav 2. ZON, da bi to isključenje bilo punovažno, ono mora biti učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje, volja mora biti iskazana na nesumljiv način, a poželjno je da navedete i uzrok isključenja.

Podsećavamo Vas da prema članu 162, stav 2 Porodičnog zakona („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 18/2005 i 72/2011), imovina koja se nasledi spada u posebnu imovinu supružnika, te ukoliko je Vaš sin u braku ili zaključi brak, njegova supruga neće imati pravo na imovinu koju on nasledi od Vas.

 

(Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnapomoc.rs organizacije „Pro Bono“)