Posle očeve smrti predstoji nam deljenje imovine – stana. Otac ima ćerku iz prvog braka a ja sam iz drugog. Njegova ćerka nije živela svih ovih godina (62 godine) sa nama, živela je u njihovoj porodičnoj kući (gde se otac rodio), sa očevom sestrom, koja je isto preminula pre par godina. U ovom stanu (koji je otkupljen od preduzeća u kome je moj otac radio), živeo sam sa ocem i majkom (sada pokojnom) a danas sa ženom (u braku smo 27 godina) i dva sina u kome živim i sada. Sve do očeve smrti – ja sam ga negovao! Moje je pitanje: ko ima pravo na nasleđivanje stana? Ja, žena i deca ili samo ja i ona (koja je neudata, dece nema i već ima dve nekretnine)? Hvala unapred!

Poštovani,

Naš važeći  Zakon o nasleđivanju („Sl. glasnik RS“, br. 46/95 i 101/2003 – odluka USRS) jasno ukazuje na činjenicu da prvi nasledni red (član 9) čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug. Ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove. Sve navedene činjenice koje ste naveli u Vašem pitanju su irelevantne osim podataka o tome ko su naslednici.

U ovom slučaju i Vi i vaša polu-sestra imate pravo na polovinu stana. Tu je naš zakon potpuno jasan. Naime, ukoliko testamenta nema, primenjuju se pravila o zakonskom nasleđivanju, tj. nasleđivanju po naslednim redovima.  Ukoliko ona ne može (odnosno, nedostojna je za nasleđivanje) ili neće da nasledi njegov deo, pripadajuću polovinu bi dalje nasledila njena deca, a s obzirom na to da ih nema, celokupan stan biste Vi nasledili.

Član 4. Zakona o nasleđivanju navodi slučajeve nedostojnosti za nasleđivanje: Ne može naslediti na osnovu zakona ili zaveštanja, niti steći kakvu korist iz zaveštanja (nedostojan je):

1) onaj ko je umišljajno usmrtio ostavioca, ili je to pokušao;

2) onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da sačini ili opozove zaveštanje ili neku njegovu odredbu, ili ga je u tome sprečio;

3) onaj ko je u nameri sprečavanja ostaviočeve poslednje volje uništio ili sakrio njegovo zaveštanje, ili ga je falsifikovao;

4) onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca, ili mu je uskratio nužnu pomoć;

Sud na nedostojnost pazi po službenoj dužnosti.

Ono što još morate znati jeste da naslednik odgovara za dugove ostavioca, ukoliko postoje, do visine nasleđene imovine! Na Vaš eventualni zahtev (naslednika koji je živeo ili privređivao u zajednici sa ostaviocem – Član 232.) sud može, ako to iziskuje opravdana potreba, odlučiti da Vam se ostave pojedine stvari ili grupe stvari ili prava koje bi pripale u deo ostalim naslednicima, a da im Vi vrednost tih stvari ili prava isplatite u novcu o roku koji sud prema okolnostima odredi. Za tako određeni iznos ti naslednici imaju do isplate zakonsku zalogu na delovima zaostavštine dodeljenim nasledniku koji je dužan da im izvrši isplatu. Ako im isplata ne bude izvršena o roku, oni mogu zahtevati isplatu potraživanja ili predaju stvari koje bi im inače pripale na ime naslednog dela.

Takođe na osovu člana 234. – moguća je i deoba predmeta domaćinstva: predmeti domaćinstva veće vrednosti koji služe svakodnevnim potrebama ostaviočevog bračnog druga i naslednika koji je s ostaviocem živeo u istom domaćinstvu ostaviće mu se na njegov zahtev, a njihova će se vrednost uračunati u deo tog naslednika.

 

(Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnapomoc.rs organizacije „Pro Bono“)