Poštovani, imam dva pitanja za vas. Moj deda želi da načini testament u kome svoj stan ostavlja meni i mom rođenom bratu. Budući da se našem ocu kao nasledniku prvog reda ne otavlja ništa, da li će on moći da obori dedin testament i dobije deo stana i pored toga što je deda stan prepisao nama? Drugo pitanje da li ćemo ja i brat morati da plaćamo neke takse ili poreze pri nasledjivanju, budući da smo mi naslednici drugog reda? Veliki pozdrav i unapred zahvalan

Poštovani,

U odgovoru na Vaše pitanje korišćen je Zakon o nasleđivanju („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 46/95 i 101/2003- odluka USRS) ( u daljem tekstu: Zakon)

Jedan od osnova nasleđivanja prema ovom Zakonu je nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testament).  Naslednik može samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti. Testamentom naslednici kojima su ostavljene kakve koristi moraju biti određeni ili odredivi (potrebno je da zaveštanje sadrži podatke na osnovu kojih se može utvrditi ko su oni).

Kako Vaš otac nije testamentarni  naslednik, a pripada prvom naslednom redu, prema Zakonu on se smatra nužnim naslednikom, te će mu u svakom slučaju pipasti pravo na određeni deo zaostavšine (nužni deo).

Naime, nužni deo je deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati. Prema Zakonu, nužni deo koji pripada ostaviočevom potomku (Vašem ocu) jeste polovina dela koji bi mu pripao po zakonskom redu nasleđivanja. Da bi se utvrdio zakonski deo koji pripada naslednicima potrebno je pre toga utvrditi vrednost zaostavštine (stana). Dakle, ako je Vaš otac jedini naslednik iz prvog reda, nužni deo će iznositi ½ vrednosti stana. Ukoliko u prvom naslednom redu postoje dva naslednika, nužni deo iznosi ¼ vrednosti stana itd.

Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug.

Nužnom nasledniku pripada novčana protivvrednost nužnog dela. Na zahtev nužnog naslednika, sud može odlučiti da ovom pripadne određeni deo stvari koji čine zaostavštinu (Član 43 stav 1 i 2).

Takođe, naglasili bismo Vam da sud ne pazi po službenoj dužnosti na povredu nužnog dela, već je potrebno da Vaš otac pokrene postupak tužbom zbog povrede nužnog dela. Pored toga, ukoliko je on u testamentu isključen ili lišen prava na nasleđivanje iz određenih zakonom predviđenih razloga ili ukoliko je Vaš deda njegov nužni deo namirio za života putem poklona, Vaš otac neće moći da se poziva na povredu nužnog dela.

Obaveza plaćanja poreza I sudskih taksi

Imajući u vidu konstataciju iz Vašeg upita da ste zakonski naslednik u drugom naslednom redu, skrećemo Vam pažnju da ista nije tačna. Naime, u skladu sa Zakonom prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i bračni drug. Kako ostaviočevi unuci jesu njegovi potomci, u skladu sa Zakonom pripadaju prvom naslednom redu.

Obavezu plaćanja poreza na nasleđe i poklon definiše Zakon o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 – odluka US i 47/2013)(u daljem tekstu: Zakon o porezima).

Član 21 stav 1 Zakon o porezima predviđa poresko oslobođenje za naslednike prvog naslednog reda.

S obzirom na odredbe Zakona i Zakona o porezima na Vašoj strani ne postoji obaveza plaćanja poreza na nasleđe I poklon.

Što se tiče dela upita koji se odnosi na postojanje obaveze plaćanja sudskih taksi, skrećemo Vam pažnju na odredbe Zakona o sudskim taksama („Sl. glasnik RS“, br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/2001 – dr. zakon, 9/2002, 29/2004, 61/2005, 116/2008 – dr. zakon, 31/2009, 101/2011 i 93/2012) koji definiše postojanja ovakve obaveze. Naime, postoji obaveza plaćanja paušalne takse ako je ostavinski postupak završen donošenjem rešenja o nasleđivanju. Paušalna taksa se plaća kada rešenje o nasleđivanju postane pravosnažno, odnosno u roku od 15 dana od dana dostave naloga za plaćanje takse. Paušalnu taksu plaćaju naslednici u srazmeri nasleđenih delova.

E-Klinika „Pro Bono“ i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

(Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnapomoc.rs organizacije „Pro Bono“)