Uprava carine u Nišu je fotografisala sadržinu moje pošiljke sa legalnim biljem naručenim iz Holandije i fotografije objavila na svojoj stranici pod nazivom: “xxx“. Vest je objavljena i na mnogim medijima: http://www…. Da li postoji osnov za povredu privatnosti i kome da se žalim, ujedno biljka mi je i uvenula dok su carinici čekali odgovor policije da je legalna? Hvala najlepše.

Poštovani,

 

Kao prvo, na osnovu člana 22. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS“, br. 18/2010 i 111/2012), carinski organi mogu preduzimati sve mere carinske kontrole koje smatraju neophodnim. Mere carinske kontrole mogu obuhvatiti pregled robe, uzimanje uzoraka, proveru podataka navedenih u deklaraciji, kao i proveru verodostojnosti dokumenata, pregled računa i drugih evidencija privrednih subjekata, pregled prevoznih sredstava, putničkog prtljaga i druge robe koju lica nose sa sobom ili na sebi, kao i sprovođenje službenih ispitivanja i drugih sličnih radnji.

Sa druge strane, povreda privatnosti obuhvata izlaganje ličnih podataka, bilo kroz fotografiju, film, spis, portret što stoji i u članu 145. stavu 1. Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013), ko objavi ili prikaže spis, portret, fotografiju, film ili fonogram ličnog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno zadre u lični život tog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

Kako nisu izneti Vaši lični podaci u vesti koja je objavljena i kako carina nije postupala protivno svojim ovlašćenjima, nema povrede prava na privatnost.

Valja napomenuti da možete zahtevati naknadu materijalne štete zbog propasti biljke. Član 185. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja) reguliše ovo pitanje i kaže da je odgovorno lice dužno uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala. Ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja štetu potpuno, odgovorno lice dužno je za ostatak štete dati naknadu u novcu. Kad uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće, ili kad sud smatra da nije nužno da to učini odgovorno lice, sud će odrediti da ono isplati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete.

„E-Klinika „Pro Bono“ i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

 

(Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnapomoc.rs organizacije „Pro Bono“)