Poštovani, posle smrti roditelja kao naslednici smo ostali sestra i ja. Sestra ne želi da se pokrene ostavinaska rasprava. Šta bi trebalo da uradim da rešim taj problem? Takođe želim da navedem da sam ja sa decom živela sa roditeljima i brinula o njima do smrti? Da li mogu bez njenog pristanka pokrenuti ostavinsku raspravu i koja su moja prava u ovom slučaju?

Poštovani:

Prema članu 89. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/95 – dr. zakon, 18/2005 – dr. zakon, 85/2012, 45/2013 – dr. zakon i 55/2014) postupak za raspravljanje zaostavštine (ostavinski postupak) se pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo ili da je proglašeno za umrlo. Po pravilu,sud bi trebalo da od matičara dobije smrtovnicu i pokrene postupak,ali ako to nije uradio i vi možete da obavestite sud, odnosno inicirate pokretanje postupka za raspravljanje zaostavštine.
Prema članu 88. stavu 1. pomenutog zakona, za raspravljanje zaostavštine mesno je nadležan sud na čijem je području ostavilac u vreme smrti imao prebivalište, odnosno boravište,te se obratite tom sudu sa zahtevom za pokretanje ostavinskog postupka.
Dakle u vezi vašeg prvog pitanja, možete bez njenog pristanka da zahtevate pokretanje ostavinskog postupka ,ako ga sud nije već pokrenuo po službenoj dužnosti.
Obrazac za Predlog za pokretanje ostavinskog postupka možete preuzeti na sledećem linku:
http://www.besplatnapravnapomoc.rs/tekstovi/nasledno-pravo/pokretanje-ostavinskog-postupka/
Ako vaši roditelji nisu ostavili testament ili nekim naslednopravnim ugovorom raspolagali zaostavštinom (ugovor o doživotnom izdržavanju) vi i vaša sestra ćete nasleđivati na osnovu Zakona o nasleđivanju („Sl. glasnik RS“, br. 46/95 i 101/2003 – odluka USRS).
Prema članu 8. st. 2. i 3. pomenutog zakona nasleđuje se po naslednim redovima i naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda.
Prema članu 9. st. 1. i 2. pomenutog zakona prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug. Ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove.
Dakle u vezi vašeg drugog pitanja, nasleđujete na osnovu zakona vaša sestra i vi po pola zaostavštine. Vas zajednički život sa roditeljima može da ima uticaja samo u određenim napred navedenim slučajevima.
Prema članu 232. stavu 1. pomenutog zakona na zahtev naslednika koji je živeo ili privređivao u zajednici sa ostaviocem, sud može, ako to iziskuje opravdana potreba, odlučiti da mu se ostave pojedine stvari ili grupe stvari ili prava koje bi pripale u deo ostalim naslednicima, a da im on vrednost tih stvari ili prava isplati u novcu o roku koji sud prema okolnostima odredi.
Prema članu 234. stavu 1. predmeti domaćinstva veće vrednosti koji služe svakodnevnim potrebama ostaviočevog bračnog druga i naslednika koji je s ostaviocem živeo u istom domaćinstvu ostaviće mu se na njegov zahtev, a njihova će se vrednost uračunati u deo tog naslednika.

S poštovanjem,
eKlinika ProBona i Pravnog Fakulteta Univerziteta u Beogradu