Stvarno Pravo

Pitanje: Poštovanje! Sproveo sam crevo sa vodom kroz komšijsko dvorište do mog dvorišta pre 3-4 godine, pitao ga I dozvolio mi je. Sada nismo u dobrim odnosima pa mi preti sečenjem creva. Interesuje me jel ima pravo da mi seče crevo obzirom da mi je dozvolio i da mu ne smeta baš ništa?

Poštovani,Po čl. 51 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 115/2005 - dr. zakon) stvarna službenost zasniva se pravnim poslom, odlukom državnog organa i održajem.Što se odršaja tiče još niste za njega stekli uslove jer je potrebno 20 godina, ako Vaša Pročitaj više

Poštovani, živim u stanu od kog su papiri izgubljeni. Možete li mi reći kako mogu doći do kopije?

Poštovani,  obratite se nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti sa zahtevom za izdavanje lista nepokretnosti. Obrazac zahteva možete pronaći na linku http://www.rgz.gov.rs/web_preuzimanje_datotetka.asp?LanguageID=1&FileID=1075. Za izdavanje lista nepokretnosi naplaćuje se administrativna taksa. Mladi Pro Bono Pročitaj više

Suprug i ja smo kupili kuću pre X godine. Pre nas su kupili vikendicu komšije od istog gazde. Problem je u tome što on non stop kao i njegovi gosti parkira svoje vozilo na našem placu koje smo mi kupili i uredno plaćamo porez. On kaže da ima pravo i da je sklopio ugovor sa vlasnikom. Mi smatramo da nema pravo jer ima plac pored našeg na kome moze da parkira svoje vozilo. Molim Vas da mi odgovorite koja su naša prava i da li smo mi u pravu. Unapred hvala.

Poštovana, Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 115/2005 - dr. zakon; u daljem tekstu: ZOSO) u Čl. 3. kaže da je svako dužan da se uzdržava od povrede prava svojine drugog lica. Takođe, prema ZOSO, Vi ste tzv. neposredni držalac placa koji ste kupili, Pročitaj više

Poštovani, obraćam Vam se kao stanar zgrade. Na jednoj parceli su izgrađene 2 stambene zgrade, od kojih je jedna u dvorištu. Delimo zajednički parking prostor u dvorištu, koji ima po jedno parking mesto za svaki stan i nekoliko privatnih garaža. Problem je nastao kada su stanari dvorišne zgrade samoinicijativno, bez dogovora i saglasnosti svih stanara obe zgrade, raspodelili parking mesta i obeležili ih znakom zabranjenog parkiranja za ostale stanare, odnosno označili posebnom tablom na kojoj piše da je to parking mesto rezervisano isključivo za stanare dvorišne zgrade, sa ispisanim brojem određenog stana na svakom takvom obeleženom mestu. Čak i to nije bilo dovoljno, već smo imali verbalni obračun jer smo, usled nedostatka slobodnih „neobeleženih“ mesta, stali na takvo „obeleženo mesto“, iako smo stanari i imamo pravo parkinga u dvorištu. Koliko sam se raspitala, evo šta kaže član 19.st.2. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa: “Na zajedničkim delovima zgrade i uređajima u zgradi vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine.“ Članom 42. Zakona o planiranju i izgradnji predviđeno je da pravila građenja kao sastavni deo urbanističkih planova (GUP, DUP) sadrže i određuju uslove i način obezbeđivanja pristupa parceli (na kojoj se gradi objekat) i prostora za parkiranje vozila. Praksa je da se pomenutim pravilima predviđa da investitor mora da obezbedi za svaki stan jedno parking mesto, odnosno jedno parking mesto za svakih 70 metara kvadratnih poslovnog prostora. Članom 3. Zakona o prometu nepokretnosti predviđeno je da se prenosom prava svojine na zgradi istovremeno prenosi i pravo svojine na zemljištu na kome se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade. Dakle, tumačeći ove odredbe, možemo izvesti zaključak da se prodajom nepokretnosti (zgrade), stiče svojina i na zemljištu. Kako se na zemljištu nalaze parking mesta za pomenuti objekat u minimalnom broju utvrđenim GUP-om i DUP-om, to su vlasnici zgrade vlasnici i parking mesta. Postavljaju se dva pitanja: 1) kako onda investitor ima pravo da obećava tačno određena parking mesta nekim kupcima, i 2) da li pojedini vlasnici stanova mogu individualizirati određena parking mesta u odnosu na stanove s obzirom čl.19. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa. Koliko smo sami protumačili zakone, neophodno je samim projektom predvideti i vezati određene prostore za određeni stan u smislu podrumskog dela, ostava, garaža – tj.parking mesta. Da bi se parking mesta prodavala odvojeno od objekta i bilo moguće svakom kupcu da kupovinom stana stekne u svojinu i tačno određeni deo parcele na kojoj se nalazi parking mesto (priroda ovakve vrste individualizacije koja mora da bude pokrivena ugovorom u kom će se navesti primera radi da kupcu pripada parking br.4a – Ugovorom o načinu korišćenja parcele izmedju svih suvlasnika), neophodno je izvršiti preparcelaciju i izgraditi parking mesta koja nisu sastavni deo građenog objekta. ZAKON O OSNOVAMA SVOJINSKOPRAVNIH ODNOSA Član 19. pravo svojine na posebnom delu zgrade može postojati na stanu, poslovnoj prostoriji ili garaži, odnosno garažnom mestu.Na zajedničkim delovima zgrade i uređajima u zgradi vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine. Ja Vas molim za stručno mišljenje i za savet kako možemo postupiti u ovakvoj situaciji i da li je u ovom slučaju dozvoljena individualizacija parking mesta. Takođe nas zanima da li prostor ispred same zgrade, u ulici, na javnoj površini, može da se smatra i „ubraja“ u privatni parking zgrade? Koliko sam upoznata, to ne bi trebalo smatrati privatnim parking prostorom. Ne želimo svađu sa stanarima, niti razdor i loše odnose, ali ne želimo ni da se ovakvi koraci sprovode bez ikakvog dogovora i saglasnosti ostalih stanara. Hvala unapred na odgovoru.

Poštovana, Prema članu 18 stav 2 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (''Službeni list SFRJ'', br. 6/80 i 36/90, ''Službeni list SRJ'', broj 29/96 i ''Službeni glasnik RS'', broj 115/2005 – dr. zakon) zajednička svojina je svojina više lica na nepodeljenoj stvari kada su njihovi udeli odredivi ali nisu unapred određeni. Članom 19 Pročitaj više

Poštovani, Imam veliki problem u vezi konverzije neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta iz prava korišćenja u pravo svojine. Naime, u Katastru nepokretnosti u X pravnica koja radi na mom predmetu odbija da izvrši konverziju zemljišta zato što nisam priložio dokaze o vlasništvu zemljišta pre 1980. godine kada je izvršena nacionalizacija. Ja tu staru dokumentaciju nisam uspeo da nađem u porodičnoj arhivi jer je ona izgubljena još davno nakon smrti moga dede. Zato sam u katastru izvadio istorijat promena na nepokretnosti, u kome je jasno naznačeno da je prvi vlasnik zemljišta moj pradeda još od 19XX. godine, pa je zemlju preneo na mog dedu 19XX. godine, pa je nakon smrti dede moj otac nasledio 19XX. godine. Dakle, nepobitna je činjenica da je moja porodica vlasnik zemlje pre 19XX. godine. Međutim, pravnica u katastru mi kaže da ona ne može da donese rešenje o konverziji samo na osnovu toga što sam ja izvadio istorijat promena na nepokretnosti, nego treba svako ostavinsko rešenje koje je navedeno u istorijatu da priložim u originalu (ili overenu kopiju). Moje pitanje za vas: da li je ovo ispravna procedura ili je istorijat nepokretnosti dovoljan da bih završio konverziju? I gde da nađem ta stara ostavinska rešenja, rešenja o nasledstvu, itd ?

Poštovani,  Da biste ostvarili svoje pravo na konverziju, potrebno je dostaviti odgovarajuća ostavinska rešenja ili rešenja o nasledstvu, kako bi se utvrdilo das u Vaš pradeda i deda zaista bili vlasnici, da postoji kontinuitet. Iako ste zagubili ta dokumenta, ista možete naći u Osnovnom sudu u Nišu, u arhivu. Ostavinska rešenja sudovi Pročitaj više

Poštovani, Nakon smrti roditelja, sestra i ja smo jedini direktni naslednici njihove imovine, trenutno oboje nezaposleni. U okviru nasledstva je stan u našem vlasništvu (tj. u vlasništvu naše porodice, za šta imamo dokaz), ali je van katastra (adaptirano potkrovlje, a postupak legalizacije traje već izvesno vreme, i još uvek je u toku). Interesuje me da li to može da predstavlja problem u ostavinskoj raspravi? Osim toga, zanima me koji su sve dokumenti potrebni u ostavinskoj raspravi? Hvala najlepše

Poštovani, Prema Zakonu o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS) Čl. 237. Nasleđa otvorena pre stupanja na snagu ovog zakona raspraviće se po propisima koji su važili do dana njegovog stupanja na snagu, što konkretno znači da će se navedeni Zakon o nasleđivanju primenjivati u Vašem slučaju, ukoliko su Vam Pročitaj više

Poštovanje. Zanima me ako možete da mi odgovorite da li smeju stanari da se izbace u peridu od oktobra do marta posto ne plaćaju kiriju vec duže vreme…Hvala puno.

Poštovani, Prema Zakonu o stanovanju("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 50/92, 76/92, 84/92 - ispr., 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 - ispr., 48/94, 44/95 - dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/2001, 101/2005 - dr. zakon i 99/2011)Zakupodavac ima pravo da otkaže ugovor o zakupu stana u pismenoj formi sa otkaznim rokom koji ne može biti Pročitaj više