Komentar novog Zakona o privrednim društvima

Autor: advokat Nenad Cvjetićanin

 Preuzmi: Zakon o privrednim društvima

                Povezane teme

Novi Zakon o privrednim društvima objavljen je u „Sl. glasniku RS“, br. 36/2001 od 27. maja 2011. godine.

Članovi radne grupe za izradu nacrta Zakona o privrednim društvima su ovoga puta bili ljudi iz domena prakse, te su pokušali i u dobrom delu uspeli da otklone određene nedoumice i nedorečenost prethodnog zakona, kao i određena neprimenljiva rešenja. Među članovima radne grupe je bio i glavni registrator Agencije za privredne registre što je u velikoj meri doprinelo iznalaženju praktičnih i vrlo primenljivih rešenja.

Donošenjem novog zakona prestaje da važi Zakon o privrednim društvima„Sl. glasnik RS“, br. 125/2004 i Zakon o privatnim preduzetnicima. Novo rešenje zakonodavca predviđa da se materija privrednih društava i preduzetnika reguliše jedinstvenim zakonom.  Ovo rešenje kud i kamo bolje što se same kodifikacije materije tiče, ali ostaje nejasno zašto zakonodavac nije usvojio i izmenu naziva samog zakona. Ovo sa sledećeg stanovišta:

Privatni preduzetnik je fizičko lice koje obavlja privrednu delatnost. Dakle, preduzetnik nije pravno, već je fizičko lice, a u svakom slučaju nije privredno društvo. Ovo je do sada bio razlog za izdvajanje materije koja reguliše privatne preduzetnike u zaseban zakon- Zakon o privatnim preduzetnicima. Obzirom da je zakonodavac rešio da spoji materiju, neophodno je bilo da izmeni i naziv samog zakona, te da ga nazove Zakon o privrednim subjektima, jer je to jedan širi pojam koji obuhvata i pojam privatnog preduzetnika.

U odnosu na prethodni Zakon o privrednim društvima, novi zakon ne donosi velike promene. Pre bi se moglo reći da je novi zakon pisan kao značajno poboljšanje postojećeg teksta, nego kao zakon koji donosi suštinske promene. Mnoge njegove norme su izuzetno detaljne i podsećaju na sam Kodeks korporativnog upravljanja.

Stoga ostaje utisak da nije bilo suštinske potrebe za donošenjem novog zakona,  već je bilo dovoljno izvršiti izmene i dopune postojećeg.  Naročito stoga što nije prošlo ni 10 godina od donošenja prethodnog zakona, te se može i sa ove strane kritikovati njegovo donošenje, naročito sa stanovišta stabilnosti kompanijskog prava u celini.

Sintaksički stil pisanja je jednostavan i logičan. U njega su unete direktive Evropske Unije koje su u međuvremenu donete u ovoj materiji, na i u tom smislu se prate nove tendencije i usklađivanje sa zakonodavstvom EU.
Zakon sadrži brojne instruktivne odredbe, jer ne sadrže zakonsku sankciju. U tom smislu on je instruktivan i edukativan, što zakoni obično nisu. Obzirom na ovakav karakter, mogao bi da je javi problem prilikom tumačenja normi.  Novi zakon o privrednim društvima ima 600 članova, te je za oko 150 članova obimniji od predhodnog.

Sledi samo jedna kratka analiza novih zakonskih rešenja.

Novim zakonom je predviđeno da se svi osnivački akti, izuzev osnivačkog akta akcionarskog društva mogu menjati, ali da se osnivački akt akcionarskog društva ne menja. On time, osnivanjem društva, prestaje da proizvodi pravno dejstvo (smatra se ispunjenim), a sve što je neophodno za funkcionisanje akcionarskog društva biće uređeno statutom.
Statut se predviđa kao obavezan akt za akcionarska društva, i on se može menjati za razliku od osnivačkog akta. Dakle, kod akcionarskih društava osnivački akt će predstavljati statiku, a statut dinamiku razvoja i prilagođavanja samog društva.

Kod društva s ograničenom odgovornošću je zadržano rešenje da se osnivački akt menja odlukom skupštine društva. Uvodi se proširenje instituta „ugovora članova“, koji ugovori se sada zovu „ugovori u vezi sa društvom“ i mogu ih zaključivati i članovi akcionarskog društva, a ne samo članovi drugih društava, kao do sada.

Jedna od najvažnijih novina, koja predstavlja veliko poboljšanje je preciznije uređenje instituta proboja pravne ličnosti, koji sada postaje praktično primenljiv. Nabrojana su bar četiri razloga za proboj pravne ličnosti, ali nije reč o pozitivnoj enumeraciji, već samo o nabrajanju primera radi (exempli causa). Svi razlozi su zasnovani na protivpravnosti ili zloupotrebi samog društva ili njegove imovine. Još uvek nema, kao u uporednom pravu, razloga koji su objektivni (kao npr. da je društvo jednočlano, da se sedište društva nalazi na adresi na kojoj se nalazi i prebivalište nekog od osnivača).

U odnosu na samog zastupnika uvode se tri suštinske novine. Prvo, da Zakon izjednačava tzv. zakonskog zastupnika i statutarnog zastupnika, kao da je reč o istoj kategoriji. Drugo, dopušta da zastupnik privrednog društva bude i pravno lice, a ne samo fizičko lice, što je suštinska novina. Treće, po prvi put se predviđa i uređuje kategorija punomoćnika po zaposlenju. Do sada, ova kategorija zastupnika je pominjana samo u literaturi, ali je ni jedan propis nije uređivao. U pitanju su lica koja obično rade u prodavnicama ili na sličnim mestima, istupaju prema trećina kao zastupnici (prodaju robu, primaju ispunjenje od kupca), Ovakva situacija postoji u praksi već dugo vremena, ali nije bila uređena ni jednim propisom.
Za razliku od prethodnog zakona, ovaj sada vrlo precizno i tačno uređuje prava i obaveze prokuriste. Prokurista nije isto što i zakonski zastupnik, niti je on lice kome se treba obratiti ako nema zakonskog zastupnika ili je on nedostupan. Prokurista je zastupnik čije se ovlašćenje na zastupanje odnosi samo na pravne poslove iz specijalne pravne sposobnosti privrednog društva, ali ne i iz opšte. Tako prokurista nema ovlašćenje zastupanje privrednog društva u sporu pred sudom ili drugim državnim organima, nema ovlašćenje da preuzme meničnu obavezu, kao ni da zaključuje ugovore o zajmu. Prokurista je ovlašćen da preduzima samo pravne poslove iz specijalne pravne sposobnosti privrednog subjekta.

Što se tiče dela zakona koji reguliše materiju preduzetnika, tu nema značajnih novima. Tekst je kraći, ali precizniji.

Poredeći rešenja iz novog zakona u pogledu prometa prava na udeo, rešenja se razlikuju samo u nijansa. Međutim, i ovom prilikom je ostalo po nešto nedorečeno.

Što se tiče ortačkih društava, raniji zakon, a ni ovaj novi ne sadrže jasne odredbe o nasleđivanju prava na udeo u ortačkom društvu. Prethodni Zakon je sadržao jednu dvosmislenu odredbu o mogućnosti nasleđivanja članova ortačkog društva, a ovaj ne sadrži nijednu.

Obzirom da je ugovor o ortakluku intuitu personae obligacija, čini se logičnim da se udeo u ortakluku ne bi mogao nasleđivati, već da bi nakon smrti ostavioca člana ortakluka, moralo doći do novčane isplate vrednosti njegovim naslednicima. Zakon je ovo pitanje jednostavno propustio da reguliše.

Nadalje, novi zakon ne predviđa mogućnost raspolaganja udelom, ako se ostali ortaci protive. Ovo je jedno dosta loše rešenje.
Visina oosnovnog kapitala je takođe promenjena. Kao minimum osnovnog kapitala za društvo s ograničenom odgovornošću zakon propisuje vrednost od 100 dinara, što se da primetiti da je greška zakonodavca, jer u radnoj verziji stoji zakona 100.000 dinara. Verujemo da će ova greška ubrzo biti korigovana.

Povećan je minimalni osnovni kapital za akcionarska društva na 3.000.000 dinara. Vrednosti su sada izražene u dinarima, za razliku od prethodnog zakona koji je vrednost izražavao u evrima.

Što se samih akcionarskih društava tiče, nema više razlikovanja između otvorenih i zatvorenih akcionarskih društava. Sva su, po novom zakonu, postala otvorena.  Zatvoreno akcionarsko društvo, kao institut  francuskog prava je ukinut.

Verovatno najveća novina je omogućavanje izbora sistema upravljanja privrednim društvima, pre svega društvima kapitala. U svetu dominiraju dva glavna modela: jednodoman i dvodoman (nazivaju se još i: monistički i dualistički; jednoslojan i dvoslojan). Jednodoman postoji ako pored skupštine, društvo ima još samo jedan organ (najčešće je to odbor direktora ili direktor) pri čemu nema nadzornog organa. U dvodomom sistemu, osim skupštine postoji uprava i nadzor. Nadzorni organ bira upravu, ali i odobrava značajnije odluke, a uprava (direktor i eventualno još neki organi) odgovara nadzornom organu. Za zemlje sa evropsko-kontinentalnim pravnim sistemom tipičan je dvodomi sistem, dok je u zemljama anglosaksonskog prava karakterističan jednodoman.
Ovo je jedno dobro rešenje, koje je sada predominantno u Evropskoj uniji. Ideja je da se samim osnivačima ostravi izbor uređenja organa akcionarskog društva između jednodomnog i dvodomnog.  Sami osnivači će se verujemo pridržavati tradicije svog pravnog sistema prilikom izbora modela. Ovo je jedno dobro i opšteprihvaćeno rešenje.
Statusne promene su preciznije i jasnije uređene. Ipak, i dalje ima nekih nedoumica.

Novi Zakon predviđa mogućnost prinudne likvidacije. Sada kada je i to predviđeno, početak postupka likvidacije ne zavisi isključivo od samog osnivača, kakvo je bilo dosadašnje rešenje. Sama prinudna likvidacija je postupak koji sprovodi Agencija za privredne registre u određenim slučajevima koji su predviđeni zakonom, a sprovodi ga tako što, posle propisanih radnji započinjanja, sama upisuje prestanak društva, dok prava, obaveza i odgovornost prelaze na članove društva, proporcionalno veličini njihovih uloga.

Beležimo povratak na neka starija rešenja koja je predviđao Zakon o preduzećima iz  1996 godine, a to je pravna forma „poslovnog udruženja“.
Naposletku zakonodavac je predvideo period od šest meseci za usklađivanje sa novim Zakonom o privrednim društvima, očigledno svestan malih izmena koje će privredna društva morati da preduzmu.

Podsetimo, prethodni zakon o privrednim društvima je predviđao rok od dve godine za usklađivanje.

Što se samih društava sa ograničenom odgovornošću tiče, to se uglavnom odnosi na osnivački kapital, obzirom da je velika većima društava sa ograničenom odgovornošću uplaćivala minimalni osnivački kapital. Dakle neophodno će biti da se poveća osnivački kapital.

Što se akcionarskih društava tiče i kod njih će morati da se uskladi osnivački kapital sa izmenama, a takođe da zatvorena akcionarska društva promene pravnu formu u akcionarsko društvo ili u društvo sa ograničenom odgovornošću, kao i da eventualno promene sistem upravljanja.