Komentar zakona o parničnom postupku

Autor: advokat Nenad Cvjetićanin


 Novi Zakon o parničnom postupku, kao jedan od preduslova za efikasan rad u pravosuđu, trebalo bi da omogući promene koje su vezane za sve učesnike u parničnom postupku.

Zakon o parničnom postupku predstavlja jedan od najvažnijih procesnih zakona, a principi i načela koje sadrži bitno određuju stepen ostvarivanja zaštite u postupku pred sudovima opšte i specijalizovane nadležnosti.

Novi Zakon o parničnom postupku objavljen je u „Sl. glasniku RS“ br. 72/2011 od 28. septembra 2011. godine, a stupio je na snagu  1. februara 2012. godine i od tog trenutka prestaje da važi Zakon o parničnom postupku iz 2004. godine.

Novim zakonom konkretizuje se pravo suđenja u razumnom roku i ubrzanje postupka, što je ostvareno, s jedne strane, zaoštravanjem procesne discipline, a s druge, suzbijanjem zloupotrebe procesnih prava.

Zakon je usklađen sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda Saveta Evrope, koju je prihvatila i ratifikovala naša zemlja.

Početne odredbe novog zakona rezervisane su za načela parničnog postupka.

Raspravno i  načelo kojim je regulisano pitanje upotrebe pisma i jezika  u svemu su ostala  nepromenjena u odnosu na raniji zakon i Novele iz 2009. godine.

Načelo dispozitivnosti je prošireno, pa je parničnim strankama u mnogo čemu omogućeno znatno veće raspolaganje parnicom nego što je to bilo ranije predviđeno.

Načelo savesnosti je suženo, samim tim što je izbrisan st. 2 iz ranijeg zakona kojim su stranke i ostali učesnici u postupku bili dužni da govore istinu.

Zakonodavac je kao i ranije predvideo suđenje u razumnom roku(ranije poznato kao načelo procesne ekonomeije), ali je značajna novina uvođenje vremenskog okvira za preduzimanje parničnih radnji. Nepoštovanje ovog načela predstavlja razlog za pokretanje disciplinskog postupka protiv sudije. Takođe, javlja se obaveza  za same parnične stranke da aktivno učestvuju u određivanju tog vremenskog okvira.

Vrlo važnu novinu predstavlja i to da od sada u parničnom postupku protiv učinioca krivičnog dela, sud je u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim.

Pravnosnažna krivična presuda ne proizvodi pravno dejstvo prema licu koje nije imalo pravo da učestvuje u krivičnom postupku. U praksi se to najčešće odnosi na osiguravajuće organizacije koje su po pravilu tužene u parnicama za naknadu štete, a nisu učestvovale u krivičnom postupku protiv učionioca krivičnog dela koji je štetnik u parnici za naknadu štete. To nadalje znači da bi u ovom slučaju, osiguravajuća organizacija morala da dokazuje, npr. kako je došlo do saobraćajne nesreće u kojoj je oštećeno lice nastradalo jer pravnosnažna krivična presuda ne proizvodi pravno dejstvo prema njoj.

Predviđa se da će okvirni rok trajanja parnice biti oko dve godine, dok će postupci u privrednim, radnim i porodičnim sporovima po pravilu, obzirom na hitnost u postupanju, trajati kraće.

U pogledu nadležnosti i sastava suda, otklonjene su nejasnoće koje su postojale Zakonom iz 2004. godine i Novelama iz 2009. godine. Uveden je rok od 8 dana za sud u okviru koga mora da odluči o prigovoru mesne nadležnosti, a pre upuštanja u raspravu o glavnoj stvari.

Uvedena je i novina kojom je predviđena mogućnost da se stranke međusobno sporazumeju ukoliko žele da u predmetu sudi veće umesto sudije pojedinca, a sve putem zahteva upućenom sudu.

Stranke mogu da preduzimaju radnje u postupku lično ili preko punomoćnika koji mora da bude advokat. To je mali ustupak advokaturi i time se smatra da se stalo na put nadripisarstvu.

Izuzetno od st. 1 ovog čl. punomoćnik pravnog lica može biti diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, koji je stalno zaposlen u tom pravnom licu.

Posebnu novinu predstavlja rešenje koje se odnosi na punomoćnika stranke. Prema ranijem zakonu u prvostepenom postupku i postupku po žalbi punomoćnik je mogao biti svako poslovno sposobno fizičko lice.

Novim zakonom se predviđa da stranke mogu da preduzimaju radnje u postupku lično ili preko punomoćnika, koji mora da bude advokat. Na taj način omogućava se dosledno sprovođenje ustavne odredbe, prema kojoj pravnu pomoć može pružati samo advokatura. Rešenje iz prethodnog zakona kojim je izjednačen advokat i svako drugo lice koje ne mora da poseduje pravničko znanje, pre svega je neprihvatljivo sa stanovišta advokature, kao profesije koja podrazumeva višestruku pravnu kvalifikaciju.

Novinu predstavlja odredba zakona kojom je zabranjena predaja podnesaka na ročištu, tako što je određen vremenski okvir za njihovo podnošenje i to najkasnije 15 dana pre dana održavanja ročišta. Na ovaj način sprečeno je odlaganje ročišta, usled potrebe da se stranka izjasni na podnesak koji je dobila na ročištu, ili neposredno pre ročišta.

Rokovi i ročišta-ova oblast donosi jednu od najvećih novina u odnosu na dosadašnje rešenje, budući da se sudski rokovi i ročišta mogu odrediti i održati samo u skladu sa vremenski okvirom koji rešenjem utvrđuje sud nakon razmatranja predloga parničnih stranaka.

Ročište može da se odloži samo izuzetno i to samo zbog:

  • izvođenja dokaza
  • sprečenosti sudije

U slučaju odlaganja, sud mora da utvrdi novi vremenski okvir za sprovođenje postupka koji ne može da bude duži od 1/3 prvobitno određenog vremenskog okvira. Na ovaj način se doprinosi ekonomičnosti i efikasnosti postupka, takođe stranke u postupku imaju izvesnost u vezi s dužinom trajanja parnice.

Po novom ZPP najduži rok za veštačenje može da bude 60 dana. U slučaju da ne dostavi svoj izveštaj u ovom roku ili je, pak, njegov dokument neuredan, zakon predviđa mogućnost da veštak bude novčano kažnjen.

Novina je i to da stranka može već u inicijalnom aktu odrediti ličnost veštaka, njegov nalaz i mišljenje.

Presude u parničnim postupcima ubuduće će biti javno objavljivane, slično kao i u krivičnim postupcima, a tek pošto to bude urađeno, strankama u postupku dostavljaće se njen pismeni otpravak. Sudija parničar će tako biti dužan da odmah po završetku glavne rasprave objavi presudu, a od ovog pravila, moći će da se odstupi samo u „komplikovanijim“ predmetima, odnosno kada u postupku ima više stranaka. Sudije će u ovakvim slučajevima imati rok od osam dana da objave presudu.

Međupresuda će imati pravno dejstvo samo u predmetu u kojem je doneta.

Kao mera procesne discipline, vraćena  je opet i presuda zbog izostanka.

 

U postupku po pravnim lekovima, takođe je uveden čitav niz novina.

Pojačano je pravilo da se u žalbi ne mogu iznositi nove činjejice i dokazi, osim ako podnosilac žalbe ne učini verovatnim da bez svoje krivice nije mogao da ih iznese, odnosno predloži do zaključenja glavne rasprave.

Bitna novina sadržana je u čl. 383.st. 2 kojim je propisan rok od 9 meseci od dana prijema spisa prvostepenog suda da drugostepeni sud odluči o žalbi ako ne održi raspravu.

Žalba više nije suspenzivan pravni lek u predmetima čija je dinarska novčana protivvrednost do 300 eur, ili u privrednim sporovima do 1000 eur, jer u tim sporovima ne odlaže izvršenje. Smatramo da se ovim rešenjem najviše izašlo u susret javnim preduzećima vezano za njihova potraživanja po osnovu raznih komunalnih i sličnih usluga.

Precizirana je zabrana dvostrukog ukidanja na način da će drugostepeni sud zakazati raspravu i odlučiti o žalbi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta. Dakle, apelacioni sud će po drugoj žalbi biti u obavezi da sudi.

Izuzetak je predviđen u slučaju pobijanja presude na osnovu priznanja, presude zbog odricanja, presude zbog propuštanja, presude zbog izostanka.

Novina je takođe da je Zakonom propisan novi vanredni pravni lek- Zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude, ali ujedno i ukinut Zahtev za zaštitu zakonitosti.

Suština Zahteva za prispitivanje pravnosnažne presude ogleda se u činjenici da se podnosi isključivo protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu kojom je povređen zakon na štetu javnog interesa. Nije precizirano šta je to javni interes.

Predlog može podneti Republički javni tužilac Vrhovnom kasacionom sudu, kao najvišem sudu u Republici Srbiji. Rok za podnošenje zahteva je 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude.

Kod Zahteva za ponavljanje postuka, uveden je još jedan novi razlog za njegovo isticanje, a to je pravo stranke na nepristrasnog sudiju.  Rok za odgovor na predlog za ponavljanje postupka je sa 15 dana produžen na 30 dana radi jednakosti stranka u postupku.Ponavljanje postupka sada će biti moguće i pred najvišim sudom-Vrhovnim kasacionim. Novelama iz 2009. godine je ukinuta ova mogućnost koja je ranijim zakonima bila predviđena, pa je novim zakonom vraćena.

Takođe detaljno su razrađena pravila za posebne postupke, i to: Postupak u potrošačkim sporovima i Postupak za zaštitu kolektivnih prava i interesa građana.

Postupak u potrošačkim sporovima- Zakon o zaštiti potrošača kao materijalno pravni zakon uslovio je propisivanje procedure u ovoj vrsti spora.

Čl. 488.st.3 propisano je da ako se zbog složenosti predmeta postupka, ili predloženih dokaza, potrošački spor ne može raspraviti u skladu sa odredbama ove glave, sud će doneti rešenje da se postupak nastavi po pravilima opšteg parničnog postupka.

Postupak za zaštitu kolektivnih prava i interesa građana- Čl. od 494. do 505. propisana je procedura u ovoj oblasti sporova.

Čl. 495. propisana je aktivna legitimacija za kolektivnu tužbu i to su: udruženja, njihovi savezi i druge organizacije, osnovane u skladu sa zakonom, ako je takva zaštita predviđena njihovom registrovanom ili propisima određenom delatnošću, ako se cilj njihovog udruživanja ili delovanja odnosi na zajedničke interese i prava većeg broja građana i ako su postupanjem tuženog oni povređeni ili teže ugroženi.

Čl. 504. propisano je da fizička i pravna lica mogu u posebnim parnicama za naknadu štete da ističu povredu kolektivnih prava i interesa građana koja je utvrđena pravnosnažnom presudom u postupku za zaštitu kolektivnih prava i interesa građana iz čl. 498.

U postupku za naknadu štete ne može da se osporava povreda kolektivnih prava i interesa građana koja je utvrđena pravnosnažnom presudom.

Postupak u parnicama iz radnih odnosa- u odnosu na ranije rešenje, kojim je bilo predviđeno da u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa u prvom stepenu sudi veće, novim Zakonom predviđeno je da u svim sporovima iz radnih odnosa u prvom stepenu uvek sudi sudija pojedinac.

Zbog velikog broja predmeta, hitnosti postupka, ali i izuzetno velikog značaja ove vrste sporova, novim Zakonom uvedena je mogućnost da sud održi ročište i donese presudu na osnovu do tada utvrđenog činjeničnog stanja, ako se tuženi nije pojavio na ročištu za glavnu raspravu.

Postupak u parnicama zbog smetanja državine- uvedeno je novo rešenje kojim je predviđeno da će sud doneti rešenje zbog izostanka, ukoliko tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu, a uredno je pozvan.