Osnivanje, odgovornost i prestanak preduzetnika

Autor: Maja Vesić

 

Privatni preduzetnik, u smislu Zakona o privatnim preduzetnicima, jeste fizičko lice koje, radi sticanja dobiti, osniva radnju i samostalno obavlja delatnost.

Pod radnjom se podrazumeva: radionica, kancelarija, biro, servis, agencija, pansion, apoteka, ordinacija i sl.

Privatni preduzetnik samostalno obavlja delatnosti, pod uslovima i na način utvrđen zakonom.

Fizičko lice upisano u posebni registar, koje u vidu zanimanja obavlja delatnost slobodne profesije uređenu posebnim propisima, smatra se preduzetnikom ako je tim propisima to određeno.

Individualni poljoprivrednik nije preduzetnik u smislu Zakona o privrednim društvima, osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.

Preduzetnik može da obavlja svaku delatnost, osim delatnosti za koju je posebnim zakonom propisano da je ne može obavljati radnja.

Sadržaj;

1. Osnivanje preduzetnika.

2. Odgovornost preduzetnika.

3. Prestanak preduzetnika.

3.1. Privremeni prestanak.

3.2. Trajni presanak.

 

1. Osnivanje preduzetnika

 

Fizičko lice može osnovati radnju ako ispunjava sledeće uslove:

1) da ima opštu zdravstvenu sposobnost (za obavljanje određenih delatnosti);

2) da je poslovno sposoban;

3) da mu pravosnažnom sudskom odlukom nije zabranjeno obavljanje određene delatnosti, odnosno da mu pravosnažnim rešenjem o prekršaju nije izrečena zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti, dok traju pravne posledice osude, odnosno mere;

4) da ima opremu i kadrove koji su propisani za obavljanje delatnosti, kao i odgovarajući prostor, osim ako priroda delatnosti, odnosno poslova to ne zahteva.

Uslove u pogledu zdravstvene sposobnosti utvrđene propisima o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti mora da ispunjava osnivač i radnici zaposleni u radnji koji obavljaju sledeće delatnosti, odnosno poslove: proizvodnja i promet životnih namirnica, ugostiteljska delatnost, pružanje usluga smeštaja i ishrane turistima u domaćinstvu, proizvodnja i promet sredstava za negu i ulepšavanje lica i tela, pružanje usluga higijenske nege, obavljanje poslova u oblasti zdravstvene delatnosti i pružanje usluga u oblasti socijalne i dečje zaštite. (čl. 10. Zakona o privatnim preduzetnicima)

Preduzetnik može da obavlja delatnost u prostoru koji ispunjava propisane uslove.

Pre početka obavljanja delatnosti: proizvodnja, promet, distribucija, prerada, odlaganje i uskladištenje opasnih, štetnih i otpadnih materija, nuklearne energije, nafte i naftnih derivata, otrova, lekova, opojnih droga i pomoćnih lekovitih sredstava, sredstava i opreme u medicini koja emituju jonizujuća zračenja, hemikalija, lepkova, rastvarača, boja, sredstava za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju i sirove kože; proizvodnje i flaširanja vode za piće; obavljanja zdravstvene delatnosti u stacionarnim uslovima i drugim oblicima zdravstvene delatnosti; industrijske proizvodnje životnih namirnica; prometa svežeg mesa i pružanja usluga ishrane u ugostiteljskom objektu, preduzetnik je dužan da pribavi akt nadležnog organa o utvrđivanju ispunjenosti propisanih uslova u pogledu bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, zaštite životne okoline, sanitarno-higijenskih i zdravstvenih uslova i opremljenosti, kao i drugih propisanih uslova. (čl. 11. Zakona o privatnim preduzetnicima)

Članovi porodičnog domaćinstva osnivača radnje (bračni drug, deca i roditelji) mogu raditi u radnji i bez zasnivanja radnog odnosa.

Preduzetnik se osniva upisom u Registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre (APR).

Fizičko lice koje namerava da osnuje radnju podnosi Agenciji za privredne registre (APR) uredno popunjenu registracionu prijavu osnivanja preduzetnika i registracije u jedinstveni registar poreskih obveznika.

Registraciona prijava podnosi se na propisanom obrascu koji sadrži podatke koji se

registruju. Registracionu prijavu možete preuzeti ovde.

Registracionu prijavu podnosi:

  • osnivač – preduzetnik ili
  • punomoćnik sa priloženim pismenim punomoćjem.

Registraciona prijava se podnosi Agenciji u jednom primerku, neposredno ili poštom.

Ako se registraciona prijava podnosi poštom, kao datum i vreme njenog dostavljanja uzima se datum i vreme njenog prijema u Agenciji.

Uz prijavu se prilažu:

  • fotokopija lične karte ili pasoša osnivača – preduzetnika (ili svih ortaka ukoliko se radi o ortačkoj radnji)
  • dokaz o uplaćenoj naknadi na račun Agencije za privredne registre
  • ukoliko se preduzetnik  registruje za obavljanje delatnosti za koju se traži prethodna saglasnost nadležnog organa kao uslov za registraciju u APR je potrebno podneti rešenje nadležnog organa u originalu ili overenoj kopiji.
  • Svi osnivači ortačke radnje potpisuju prijavu i uz prijavu podnose ugovor kojim se uređuju međusobni odnosi osnivača ortačke radnje.


Preduzetnicima je omogućeno  podnošenje registracione prijave osnivanja i elektronskim putem - elektronska prijava preduzetniка.
U roku od pet dana od dana podnošenja elektronske prijave, preduzetnik je u obavezi da lično ili poštom  dostavi Аgenciji:

  • potvrdu potpisanu od strane njenog podnosioca
  • originalnu dokumentaciju propisanu za registraciju osnivanja
  • dokaz o plaćenoj naknadi za osnivanje.

 

Kao datum i vreme podnošenja prijave elektronskim putem uzima se datum i vreme prijema dokumentacije u Agenciji. Ako dokumentacija nije dostavljena u roku od pet dana, smatraće se da registraciona prijava nije ni podneta.

 

Ako su ispunjeni uslovi za registraciju, Registrator, u roku od pet dana od dana podnošenja registracione prijave, donosi rešenje kojim se zahtev iz registracione prijave usvaja i registraciju bez odlaganja sprovodi u Registar.

Upisom u registar privrednih subjekata, preduzetnik stiče pravo na obavljanje privredne delatnosti.

Od datuma početka obavljanja delatnosti preduzetniku počinju teći sve obaveze javnih prihoda (porezi, doprinosi i ostali javni prihodi).

Za delatnost koja se može obavljati samo uz odobrenje nadležnog organa, radnja se može registrovati po pribavljanju tog odobrenja.

Osnivač može osnovati samo jednu radnju s tim što delatnost može obavljati i u više poslovnih prostora na teritoriji iste ili više opština.

Dopušteno je da radnju osnuje i više fizičkih lica, u tom slučaju reč je o ortačkoj radnji. Ortačku radnju može osnovati najviše deset osnivača. Međusobni odnosi osnivača ortačke radnje uređuju se ugovorom koji sadrži naročito: imena osnivača, uložena sredstva, delatnosti koje se obavljaju, poslovno sedište, ime lica ovlašćenog za predstavljanje i zastupanje, međusobna prava i odgovornosti.

Ortačka radnja prestaje sa radom ako ostane jedan osnivač.

Radnja se osniva na neodređeno ili određeno vreme.

Ako u prijavi nije drugačije određeno, smatra se da je radnja osnovana na neodređeno vreme.

 

2. Ogovornost preduzetnika

Za obaveze koje proisteknu u obavljanju delatnosti radnje, osnivač odgovara celokupnom svojom imovinom. (čl. 7. Zakona o privatnim preduzetnicima)

Osnivač radnje, kao nosilac pravne sposobnosti, odgovara za dugove koji proisteknu iz poslovanja radnje, ali isto tako i za dugove osnivača radnje, kao fizičkog lica, nastale van poslovanja radnje, odgovorna je celokupna imovina fizičkog lica, pa tako i onaj deo koji čine imovinska prava nastala iz poslovanja radnje.

 

Radnja nije pravno lice, ona se ne pojavljuje kao imalac prava ili obaveza, niti kao organizacija koja može da preduzima pravne poslove. Sve to čini njen osnivač, što znači da sva prava i obaveze koje su nastale kao rezultat obavljanja privredne delatnosti radnje stiče njen osnivač, a ne radnja.

Osnivač upravlja radnjom, zastupa i predstavlja radnju. Radnja ne može biti stranka u postupku jer radnja nema svojstvo pravnog lica, niti je posebnim propisom predviđeno da ona može imati svojstvo parnične stranke. Iako je pravni odnos nastao iz privredne delatnosti radnje, stranka u postupku može biti samo osnivač radnje-preduzetnik, bilo u ulozi tužioca ili tuženog.

Osnivač radnje može privremeno prestati da neposredno vodi radnju i da delatnost radnje nastavi preko zaposlenog ili člana porodičnog domaćinstva kao poslovođe, kome daje pismeno ovlašćenje.

Ovlašćenje poslovođe da prestavlja i zastupa radnju upisuje se u registar.

U slučajevima kada osnivač radnje obavlja delatnost preko poslovođe, za poslovanje radnje odgovoran je poslovođa.

Preduzetnik ne može da proda, pokloni radnju ili da na drugi način prenese pravo na drugo lice. Predmet prometa mogu da budu sve stvari i prava koja je preduzetnik pribavio obavljajući delatnost radnje, ali ne i radnja sama. Isto važi i za nasleđivanje. Naslednici imaju pravo da naslede sva dobra koja su služila obavljanju delatnosti radnje, ali ne i samu radnju. Oni samo imaju pravo da nastave sa obavljanjem delatnosti, ali će morati da se registruju sopstvenim imenom, odnosno kao preduzetnici, isto kao i njihov prethodnik.

U slučaju promene pravne forme preduzetnika u pravnu formu privrednog društva, sva prava i obaveze preuzete obavljanjem privredne delatnosti preduzetnika (tj. radnje) prelaze na privredno društvo nastalo transformacijom, osim onih koje su zasnovane s obzirom na svojstva ličnosti (intuitu personae), kao i onih za koje je to zakonom ili voljom ugovarača isključeno. Bivši preduzetnik nastavlja da postoji kao fizičko lice sa pravima i obavezama koje je stekao kao fizičko lice, ali ne i pravima i obavezama koje je stekao kao preduzetnik (sa izuzetkom neprenosivih).

 

3. Prestanak preduzetnika

3.1 Privremeni prestanak

 

Ako radnju privremeno zatvara, osnivač je dužan da o tome obavesti Registar privrednih subjekata, najkasnije danom prestanka rada, a o nastavljanju sa radom najkasnije u roku od tri dana od dana nastavljanja sa radom.

Za privremeni prestanak rada, preduzetnik prilaže Agenciji za privredne registre (APR) registracionu prijavu promene podataka o preduzetniku (privremeni prestanak obavljanja delatnosti), kao i dokaz o uplati takse.

Za vreme za koje je odobren, odnosno u Registru upisan privremeni prestanak radnje, preduzetnik nije u obavezi da uplaćuje doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Izuzetak je  moguć u slučaju da sam preduzetnik odluči da za vreme privremenog prestanka rada uplaćuje iste.

 

3.2 Trajni prestanak

 

Preduzetnik se briše iz registra u slučaju:

1)       odjave;

2)       ako je pravosnažnom odlukom utvrđena ništavost upisa radnje u registar;

3)       smrti ili gubitka poslovne sposobnosti;

4)       ako osnivač radnje bude osuđen pravosnažnom presudom na kaznu zatvora dužu od šest meseci;

5) neobavljanja delatnosti neprekidno jednu godinu;

6) isteka vremena ako je obavljanje delatnosti registrovano na određeno vreme;

7) obavljanja delatnosti u vreme privremenog prestanka rada;

8 kažnjavanja, više od tri puta, za obavljanje delatnosti za koje ne ispunjava propisane uslove

9) izrečene mere zabrane obavljanja delatnosti zbog neispunjavanja uslova za obavljanje te delatnosti, a u roku određenom u izrečenoj meri ne ispuni te uslove odnosno ne promeni delatnost;

10) ako je odlukom suda časti pri privrednoj komori izrečena mera zabrane samostalnog obavljanja delatnosti preduzetniku, zbog teže povrede dobrih poslovnih običaja ili kodeksa profesionalne etike.

11) ako je žiro račun radnje blokiran duže od tri meseca neprekidno;

12) promene pravne forme u pravnu formu privrednog društva, u skladu sa ovim zakonom;

13) stečaja;

14) u drugim slučajevima propisanim zakonom.

Radnja prestaje jednostavno odjavljivanjem kod registarskog organa (Agencije za privredne registre). Osnivač radnje može u svako vreme da odjavi obavljanje delatnosti. Time gubi pravo da obavlja privrednu delatnost, ali to ne utiče na zasnovana prava i obaveze, kao ni na odgovornost u slučaju neispunjenja obaveza. Sva prava i obaveze su zasnovani neposredno prema preduzetniku, tako da se gašenje radnje vrši bez sprovođenja postupka likvidacije, jer nema potrebe da prava i obaveze budu ugašene pre gubitka prava na obavljanje delatnosti. Osim odjavljivanjem (podnošenjem zahteva za brisanje radnje iz registra), radnja prestaje i u svim slučajevima koji imaju za posledicu fizičku ili pravnu nemogućnost preduzetnika da obavlja privrednu delatnost.

Da bi preduzetnik odjavio delatnost, odnosno prijavio prestanak rada kod Agencije za privredne registre, potrebno je da popuni Registracionu prijavu brisanja preduzetnika iz registra i da podnese dokaz o plaćenoj taksi.

U odjavi se mora naznačiti datum prestanka rada. Prestanak rada po odjavi ne može se utvrđivati retroaktivno.

Preduzetnik se briše iz registra danom donošenja rešenja o brisanju, najkasnije u roku od 5  dana od dana podnošenja registracione prijave.
Dan donošenja rešenja o brisanju smatra se danom prestanka obavljanja delatnosti.

Po donošenju rešenja о trajnom prestanku rada radnje, preduzetnik (osnivač) оbaveštava nadležnu filijalu Poreske uprave o prestanku rada radnje.

U slučaju smrti osnivača, član porodičnog domaćinstva preminulog osnivača uz prijavu prilaže i izvod iz matične knjige umrlih, a ukoliko nije prošlo više od 30 dana оd datuma smrti do datuma podnošenja prijave brisanja potrebno je priložiti i izjevu svih članova porodičnog domaćinstva da su saglasni sa brisanjem. Kao datum prestanka rada registrovaće se datum smrti osnivača.

U slučaju smrti ili trajnog gubitka poslovne sposobnosti osnivača radnje ili ako osnivač radnje bude osuđen pravosnažnom presudom na kaznu zatvora dužu od šest meseci, članovi porodičnog domaćinstva (bračni drug, deca i roditelji) mogu preuzeti radnju i nastaviti rad sami ili preko poslovođe pod uslovom da su ispunjeni i drugi uslovi, o čemu su dužni da obaveste Registar privrednih subjekata u roku od 30 dana od dana nastupanja navedenih okolnosti.

U slučaju da više članova porodičnog domaćinstva želi da nastavi vođenje radnje, radnja nastavlja sa radom kao ortačka radnja.

Ako osnivač radnje prestane sa radom, a članovi porodičnog domaćinstva nisu nastavili rad, Registar privrednih subjekata doneće rešenje o prestanku radnje.

Brisanjem preduzetnika iz registra prestaje ono svojstvo stranke – fizičkog lica – na kome je bila zasnovana stvarna nadležnost privrednog suda. Fizičko lice po samom zakonu odgovara za obaveze radnje, ali u postupku pred osnovnim sudom, ukoliko je radnja brisana odnosno ukoliko je tom fizičkom licu prestalo svojstvo preduzetnika.