Volontiranje u smislu zakona o volontiranju

Autor: Kemal Gudžević, dipl. pravnik

Preuzmi: Zakon o volontiranju

Preuzmi: Pravilnik o načinu vodjenja evidencije o organizatorima volontiranja

Preuzmi: Pravilnik o sadržini i izgledu potvrde o volontiranju

Povezane teme


Volontiranje kroz aktivno uključivanje u društvo, s ciljem proaktivnog iniciranja promena u društvu, noviji je oblik volontiranja u Srbiji. Najčešće se odnosi na aktivno učešće u političkim, neprofitnim organizacijama, neformalnim građanskim inicijativama i interesnim grupama.

U Srbiji se u poslednjih nekoliko godina razvijaju novi pristupi organizovanom volontiranju.  Do skora ova oblast nije bila regulisana odgovarajućim zakonskim okvirom, pa se može reći da se samo volontiranje obavljalo bez odgovarajućeg pravnog osnova i ad hoc, i uglavnom su se volonterske aktivnosti sprovodile kroz organizacije civilnog društva i ustanove zdravstvene i socijalne zaštite koje na ovaj način podižu kvantitet i kvalitet svojih aktivnosti i usluga.. U tom cilju su  preduzete izvesne mere, a počelo se  donošenjem zakona koji reguliše oblast volontiranja, a to je Zakon o volontiranju („Službeni glasnik RS“, broj 36/10) koji je stupio na snagu 05.06.2011. godine i u primeni je od 06.12.2010.godine. Uz zakon su doneta odgovarajuća podzakonska akta, koja razrađuju pomenuti zakon i omogućavaju bolje razumevanje i primenu tog zakona i samo volontiranje, kao vid društvenog organizovanja,  stavljaju pod odgovarajuće pravne okvire.

Prema zakonu, volontiranjem se smatra organizovano dobrovoljno pružanje usluge ili obavljanje aktivnosti, koje su opšteg interesa, za opšte dobro ili za dobro drugog lica, bez isplate novčane naknade ili potrživanja druge imovinske koristi. Postoji dugoročno volontiranje i ono traje duže od 10h nedeljno i najmanje tri meseca bez prekida, dok kratkoročno volontiranje je svako volontiranje koje se ne smatra dugoročnim u smislu Zakona o volontiranju (u daljem tekstu zakon).

Volontiranjem se ne smatra vreme provedeno na stručnom osposobljavanju i usavršavanju ili praktičnom radu bez zasnivanja radnog odnosa, zatim rad van radnog odnosa, izvršavanje sudskih prekršajnih i dr. odluka nadležnih organa, zatim neke aktivnosti koje su uobičajne za prijateljskeporodične, ili susedske odnose i sl. Zakonom je predviđeno ko može biti volonter, organizator volontiranja, kao i ko može biti korisnik volontiranja.

Pa prema tome volonter može biti kako strano tako i domaće fizičko lice, a u ulozi organizatora volontiranja se može naći pravno lice čiji osnovni cilj u skaldu sa osnivačkim aktom nije sticaanje dobiti, ali u određenim situacijam to može biti i privredno društvo i javno preduzeće, pod uslovom da ispunjava kriterijume propisane zakonom. Korisnik volontiranja kao i organizator, može biti samo fizičko ili pravno lice čiji osnovni cilj nije sticanje dobiti.

Naime organizovanjem volontiranja, odnosno volontiranjem se promovišu ideje i aktivnost za koje se može raći da su u interesu Republike Srbije, jer doprinose aktivnijem uključivanju građana u izgradnji humanijeg i ravnopravnijeg demokratskog društva i kao posledica navedenog i samo poboljšanje kvaliteta života. Volontiranje se zasniva na načelu besplatnosti, odnosno volonter za vreme volontiranja nema prava na novčanu naknadu ili drugu imovinsku korist u skladu sa zakonom. Volonter samo u slučaju dugoročnog volontiranja ima pravo na džeparac čiji iznos ne može biti veći od 30% od neto iznosa minimalne mesečne zarade za puno radno vreme u Republici Srbiji.

Što se tiče privrednih društava kao i javnih preduzeća, koji takođe mogu biti organizatori volontiranja, oni su dužni da pre organizovanja volontiranja pribave saglasnost ministarstva nadležnog za rad, koja se daje na program volontiranja. Program treba da sadrži podatke o organizatoru volontiranja i korisniku, mesto gde se obavlja, trajanje, opis volontiranja, podatke o osposobljavanju volontera. Takodje se ministarstvu dostavlja i druga dokumentacija uz program, to je izvod iz registara privrednih subjekata i pravilnik o sistematizaciji poslova kao i drugu dokumentaciju kako bi utvrdilo da se volontiranje obavlja u skladu sa zakonom.

Volontiranje se obavlja na osnovu ugovora o volontiranju, i obavezna je pismena forma tog ugovora kada je u pitanju: dugoročno volontiranje; kada se kao volonteri pojavljuju  maloletna lica; kada je volonter strano lice ili  lice bez državljanstva; kada je u pitanju domaći državljanin koji volontira u inostranstvu, ako organizator ima sedište u Srbiji; ako su korisnici volontiranja deca, osobe sa invaliditetom, stara lica, lica kojima je neophodna pomoć i nega drugog lica, bolesne osobe ili osobe koje su delimično ili potpuno lišene poslovne sposobnosti. Ugovor o volontiranju se zaključuje između organizatora volontiranja i volontera.

Ugovor o volontiranju sadrži: ime i prezime volontera i prebivalište; naziv i sedište organizatora volontiranja; podatke o korisniku, mestu i trajanju volontiranja; opis volonterskih aktivnosti; troškove volontiranja i način naknade istih kao i dr. prava i obaveze.

Volonter svakako ne može biti lice koje nije podobno za obavljanje volonterskih aktivnosti u skladu sa članom 12. Zakona o volontiranju, što znači da će pre zaključivanja ugovora o volontiranju, organizator od volontera, u tom smislu, zatražiti odgovarajuću potvrdu.

Pored Zakona o volontiranju, u cilju planiranja i koordiniranja programa aktivnosti na nacionalnom nivou povodom međunarodne godine volontera, praćenju stanja u oblasti volontiranja i radu na afirmaciji volonterskog rada, izveštavanju o ciljevima i dostignućima u ovoj oblasti za određeni period i druge aktivnosti formirana je  Nacionalni komitet volontera, čije je predsednik ministar za rad , a  članovi ovog komiteta će navedene aktivnosti obavljati bez naknade, odnosno volonterski.  Ovo telo bi trebalo da bude međusektorsko telo koje bi činili predstavnici ministarstava, civilnog sektora i  poslodavaca.