Neovlašćeno držanje opojnih droga (Član 246a Krivičnog zakonika)

Autor: Gordana Krstić

 

Krivično delo Neovlašćeno držanje opojnih droga predviđeno je članom 246a Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009) i spada prema kriterijumu zaštitnog objekta u grupu krivičnih dela protiv zdravlja ljudi.

 

Kratak pregled zakonskog regulisanja ovog krivičnog dela

 

Članom 245 stav 3 Osnovnog krivičnog zakona, kao radnja krivičnog dela bilo je predviđeno samo neovlašćeno držanje supstanci ili preparata koji su proglašeni za opojne droge. Krivičnim zakonikom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 01.01.2006. godine uveden je privilegovan oblik držanja opojne droge u članu 246, čija se radnja sastojala u neovlašćenom držanju supstanci ili preparata, koji su proglašeni za opojnu drogu i to radi sopstvene upotrebe, a u kom slučaju se učinilac može osloboditi od kazne. Stav o inkriminisanju samog držanja opojne droge za sopstvenu upotrebu ima uporište i u međunarodnom pravu, pre svega Konvenciji Ujedinjenih nacija protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci od 19.12.1988. godine, gde se u članu 3 Konvencije u odnosu na predviđene prekršaje i sankcije koristi i izraz posedovanje, čime se otvara mogućnost propisivanja kao krivičnog dela i posedovanja opojnih droga za ličnu upotrebu, a da, s druge strane, opojne droge, psihotropne supstance i preparati koji su proglašeni za opojne droge mogu imati štetno dejstvo i u malim količinama, nesumnjivo opravdavanju i ovakvu inkriminaciju. Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2009. godine uveden je poseban član koji nosi naziv:”neovlašćeno držanje opojnih droga”, koji je upravo i predmet ovog teksta.

                                                                       

  Elementi i karakteristike krivičnog dela

 

       Učinilac ovog krivičnog dela jeste lice koje neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge. Dakle, inkriminiše se držanje opojne droge isključivo za ličnu upotrebu, a pod državinom podrazumeva se faktična, neposredna vlast na stvari.

       Manja količina nije precizno određena, nego je to prepušteno sudskoj praksi, da s obzirom na način izvršenja krivičnog dela, zavisnost od upotrebe opojnih droga, kao i okolnosti pod kojima je delo učinjeno, a učinilac zatečen, opredele i manju količinu.

      U smislu člana 112 stav 15 Krivičnog zakonika pod opojnim drogama smatraju se supstance i preparati koji su propisima zasnovanim na zakonu proglašeni za opojne droge. Prilikom kvalifikacije da li određena supstanca predstavlja opojnu drogu treba primeniti i Zakon o kontrolisanim psihotropsnim supstanicama, koji bliže definiše ove pojmove.

      Propisana kazna za ovaj oblik je novčana kazna ili zatvor do tri godine, a optuženi se može osloboditi od kazne.

      Postojanje ovog krivičnog dela podrazumeva direktan umišljaj učinioca – svest i volju učinioca da drži supstancu za koju zna da je opojna droga i da je kao takva podobna da ugrozi zdravlje ljudi i ako zna da za nabavljanje i držanje takve supstance nije ovlašćen.

     Opojne droge, s obzirom na to da predstavljaju predmet izvršenja krivičnog dela se oduzimanju, a učiniocu krivičnog dela se izriče mera bezbednosti oduzimanje predmeta iz člana 87 Krivičnog zakonika, a sve u vezi sa članom 246a stav 3 Krivičnog zakonika, koji propisuje da će se opojne droge oduzeti.

 

Postupak

 

     Krivični postupak za ovo krivično delo pokreće se podnošenjem krivične prijave od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcije policije, i to policijske stanice, čiji su policijski službenici najčešće prilikom pregleda osumnjičenog pronašli opojnu drogu.

     U zavisnosti od vrste opojne droge, postoji mogućnost primene odlaganja krivičnog gonjenja iz člana 236 Zakonika o krivičnom postupku, pa će se tako odložiti krivično gonjenje prema osumnjičenom, odnosno rešenjem će mu biti naloženo da uplati određeni novčani iznos u humanitarne svrhe ili izvrši društveno-korisni rad.

     Ako je osumnjičeni u prisustvu branioca priznao izvršenje krivičnog dela koje mu je krivičnom prijavom stavljeno na teret i ako je potpisao potvrdu o oduzetim predmetima, protiv njega može biti podnet optužni predlog na osnovu same krivične prijave, shodno članu 434 stav 2 Zakonika o krivičnom postupku, a u ostalim slučajevima nakon sprovedenih istražnih radnji, biće optužen, ukoliko naravno rezultati sprovedenih predloženih radnji dokazivanja npr. saslušanje osumnjičenog, ispitivanje u svojstvu svedoka policijskih službenika koji su pronašli opojnu drogu kod osumnjčenog, određivanjem neuropsihijatrijskog veštačenja na okolnost uračunljivosti osumnjičenog u vreme izvršenja krivičnog dela i potrebe izricanja mere bezbednosti obaveznog lečenja narkomana iz člana 83 Krivičnog zakonika, pružaju dovoljno osnova za optuženje.

 

Osnov za oslobođenje od kazne

 

     Predviđen je i poseban fakultativan osnov oslobođenja od kazne, u slučaju kada učinilac otkrije od koga nabavlja opojnu drogu.