Nužna odbrana (19 KZ)

Zakon predvidja da nije svaka radnja koja u sebi sadrzi neke elemente krivicnog dela i sama krivicno delo. Sama predvidjenost u Zakonu odredjene radnje krivicnog dela ucinjena u odbrani ili samoodbrani iskljucuje krivicno delo, jer ta predvidjenost u zakonu iskljucuje protivpravnost, a bez protivpravnosti – nema ni krivicnog dela.

Ukoliko nas, recimo, neko negde napadne, zeleci da nas napadne, oduzme, osteti ili slicno neku nasu stvar, Zakon nam dozvoljava da se branimo, kako telo i zivot, tako i imovinu, te ukoliko u toj odbrani izvrsimo radnju koja ima elemente krivicnog dela mi cemo biti oslobodjeni, jer nam Zakon dozvoljava, da ukoliko se ispune odredjeni uslovi mi sami, dakle pre Suda stitimo svoje pravo, jer kasnije moze biti prekasno.

Naravno, da bi nasa radnja iskljucila postojanje krivicnog dela, tj. da bi nas sudija oslobodio ukoliko dodje do sudjenja, jer smo recimo nekome u samoodbrani polomili ruku, mora se najpre ispuniti nekoliko uslova. Ukoliko ih zbirno ne ostvarimo u napred navedenoj situaciji, moze doci da nas sudija ipak osudi bez obzira sto je neko drugi, u navedenom primeru, „kriv“ sto smo mu polomili ruku, jer je „zapoceo“ napad.

Pre svega nasa radnja (dakle radnja napadnutog ili radnja vlasnika stvari koji je zatekao lopova u kradji) mora biti NEOPHODNO POTREBNA, sto u praksi znaci da je bila nuzna. Nece postojati nuzna odbrana ako smo na drugi, laksi nacin mogli da odbijemo napad, a ne da, na primer, lomimo ruku napadacu ili da lisimo zivota nekoga ko pokusava da nam ukrade tasnu).

Radnja koju preduzimamo prilikom odbrane moze biti upravljena kako na zastitu sopstvenog dobra, tako i dobra trecih lica. Vazno je napomenuti da odbrana nasih dobara (tela, licnosti ili imovine) bude ISTOVREMENA sa napadom (neko pokusa da nas udari, a mi tom prilikom, odbijajuci napad, u samoodbrani udarimo njega.) kao i da napad bude PROTIVPRAVAN.

Istovremenost je zapravo podudarnost, sto se vidi iz navedenog primera, ali u nuznu odbranu ulazi i radnja koju smo preduzeli, kako bi sprecili neposredni napad, jer ako ne delamo na vreme tj.pre napada, kasnije moze biti kasno. Napadac nam pucnjem iz pistolja nanese ranu.

DAKLE, AKO NAPAD NEPOSREDNO PREDSTOJI MOZEMO DELATI KAKO BI ZASTITILI SVOJA ILI TUDJA DOBRA !

Medjutim , ako smo odbili napad, a zatim iz bilo kojih razloga (razdrazenosti ili osvete) nanesemo povredu napadacu, onda nece postojati nuzna odbrana.

Pored potpunog iskljucenja krivicne odgovornosti za delo koje je ucinjeno u nuznoj odbrani, Zakon predvidja i mogucnost ublazavanja kazne, kao i mogucnost oslobodjenja od kazne . Moguce je zamisliti da se neko, braneci svoja dobra, toliko razdrazi ili uplasi napadom, da prekoraci dozvoljene granice i povredi dobro napadaca vise nego sto mu je dozvoljeno u samoodbrani.