Oštećeni kao supsidijarni tužilac

Autor: Mirjana Mihajlović

 

U našem krivičnom zakonodavstvu postoje krivična dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti i ona koja se gone po privatnoj tužbi. U prvom slučaju, krivični postupak pokreće javni tužilac, a u drugom slučaju privatni tužilac, (a to je uglavnom oštećeni).

Postavlja se pitanje, koja prava u krivičnom postupku ima lice koje je oštećeno krivičnim delom za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti?

Oštećeni je lice čija su imovinska ili druga dobra i slobode povređena ili ugrožena izvršenjem krivičnog dela. U slučaju kada se radi o krivičnom delu za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, krivični postupak pokreće javni tužilac, a ne oštećeni. Međutim, oštećeni ima zakonom određena prava koja mu omogućavaju izvesno učestvovanje u konkretnom krivičnom postupku.

Jedno od tih prava jeste tzv. pokretanje, odnosno preuzimanje krivičnog gonjenja od javnog tužioca.

U slučaju kada javni tužilac oceni da ne pokrene krivični postupak na osnovu nekog od zakonom propisanog osnova, tek tada oštećeni stiče pravo da umesto njega pokrene postupak. Slična situacija je i u slučaju kada javni tužilac odustane od krivičnog postupka. To znači da je javni tužilac pokrenuo krivični postupak, ali da je u toku postupka odustao od daljeg krivičnog gonjenja. Tada oštećeni ima pravo da preuzme krivično gonjenje od javnog tužioca.

Postoje različite procesne situacije koje diktiraju različite rokove u kojima oštećeni može da iskoristi svoje pravo.

1) Kada javni tužilac oceni da nema mesta pokretanju krivičnog postupka, donosi rešenje o odbačaju krivične prijave, u kom slučaju oštećeni ima pravo da pokrene krivični postupak u roku od 8 dana od prijema obaveštenja da je javni tužilac doneo navedeno rešenje. Ukoliko javni tužilac ne obavesti oštećenog, on može da pokrene krivični postupak u roku od 3 meseca od dana donošenja rešenja o odbačaju krivične prijave. Oštećeni pokreće postupak podnošenjem zahteva za sprovođenje istrage ili optužnice.

2) U skraćenom krivičnom postupku (krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do 5 godina zatvora), ukoliko javni tužilac ne pokrene krivični postupak u roku od mesec dana od dana prijema krivične prijave, oštećeni ima pravo da pokrene postupak podnošenjem optužnog predloga.

3) Ukoliko je javni tužilac podneo zahtev za sprovođenje istrage, a istražni sudija se sa njim ne složi, odluku o zahtevu donosi posebno trojno veće sudija – vanraspravno veće. Ukoliko vanraspravno veće donese rešenje da nema mesta sprovođenju istrage, a javni tužilac ne izjavi žalbu u roku od 3 dana, već samo oštećeni, tada se smatra da je time oštećeni preuzeo krivično gonjenje, tj. da je javni tužilac odustao od krivičnog gonjenja.

4) Ako je javni tužilac odustao od krivičnog gonjenja na glavnom pretresu, oštećeni koji je prisutan ima pravo odmah ili u roku od 8 dana, da preuzme krivično gonjenje.

5) U prethodnom slučaju, ako javni tužilac odustane od krivičnog gonjenja na glavnom pretresu, a oštećni nije prisutan, sud će doneti presudu kojom odbija optužbu. U tom slučaju, oštećeni ima pravo na povraćaj u pređašnje stanje, ako iz opravdanih razloga nije mogao da prisustvuje glavnom pretresu a bio je uredno pozvan, ili ako nije bio uredno pozvan na glavni pretres. Oštećeni tada podnosi molbu u roku od 3 meseca od prestanka smetnje zbog koje iz opravdanih razloga nije mogao da prisustvuje glavnom pretresu.

6) Zakon je regulisao i situaciju ukoliko dođe do smrti oštećenog u roku u kojem on može pokrenuti, odnosno preuzeti krivično gonjenje. U tom slučaju, njegov suprug, vanbračni suprug, roditelj, dete, usvojilac, usvojenik, brat ili sestra mogu pokrenuti, odnosno preuzeti krivično gonjenje u roku od 3 meseca od smrti oštećenog.

U slučaju da je oštećeni pokrenuo, ili preuzeo krivično gonjenje od javnog tužioca, on ima sva prava u krivičnom postupku koja ima i javni tužilac, osim prava koji on ima kao državni organ.

Trebalo bi dodati da ovakva zakonska mogućnost predstavlja izvesni korektiv u radu javnog tužioca, pa je moguće da u toku postupka javni tužilac ipak oceni da je potrebno da on nastavi sa krivičnim gonjenjem, te da ponovo preuzme tu ulogu od oštećenog. U tom slučaju, oštećeni se ponovo vraća na procesni položaj koji je imao pre pokretanja, odnosno preuzimanja krivičnog prava, s tim što stiče jedno dodatno pravo, a to je pravo izjavljivanja žalbe na presudu iz svih žalbenih razloga.