Nasledni redovi

 Preuzmi: Zakon o nasleđivanju                                                                                   Povezane teme:

Nasleđivanje na osnovu Zakona

Svi zakonski naslednici se grupišu u nasledne redove. Između naslednih redova postoji princip isključivosti i sledoreda, tako da naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda. Ako nema naslednika koji bi mogli i hteli da naslede, kaoposlednji naslednik javlja se Republika Srbija.

 

1.Prvi nasledni red

2.Drugi nasledni red

3.Treći nasledni red

4.Četvrti nasledni red

 

1.Prvi nasledni red

 

Prvi nasledni red čine deca ostavioca( prirodna i građanska-usvojenici) i bračni drug, i oni svi nasleđuju na jednake delove.

 

Ali, u životu se mogu javiti situacije da dete ostavioca ili bračni drug ne mogu da naslede, pa se tad primenjuju sledeća pravila:

 

1. Ako ostaviočevo dete ne može da nasledi (umre pre ostavioca, nedostojno je, da negativnu nasledničku izjavu) ostavioca nasleđuju potomci tog deteta dobijajući onaj deo koji bi dobilo njegovo dete da je moglo da nasledi-po načelu predstavljanja.

 

Npr. Ostavilac je imao bračnog druga i dvoje dece, i svako od njih će naslediti po trećinu. Ako jedno od dece nije moglo da nasledi, njegovu trećinu nasleđuju njegovi potomci( ako ima dva potomka svako od njih nasleđuje po šestinu).

 

2. Ako bračni drug ne može da nasledi (ne doživi delaciju, nesposoban je da nasledi,nedostojan je, da negativnu nasledničku izjavu), njegov nasledni deo se deli na ostaviočeve prvostepene potomke.

 

Npr. Ako bračni drug ne može da nasledi, a ostavilac je imao dvoje dece, svako od njih će naslediti po polovinu.

 

3. Ako ostavilac nema potomstva, bračni drug ne nasleđuje u prvom naslednom redu.

 

 

2.Drugi nasledni red

 

Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug, ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo. Ostaviočev bračni drug nasleđuje jednu polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji, tako da svakom od njih pripada po četvrtina.

 

1. Ako ostavilac u trenutku smrti nema supružnika (nije stupio u brak, ili je brak prestao razvodom) ili je bračni drug umro ili iz drugih razloga ne može ili neće da nasledi, celu zaostavštinu nasleđuju ostaviočevi roditelji, i to po polovinu.

 

Ako ostavilac u trenutku smrti nema supružnika i ako je jedan od ostaviočevih roditelja umro pre ostavioca ili iz drugih razloga ne može ili neće da nasledi, nasleđuju njegova deca- braća i sestra ostavioca, a ako ni oni ne mogu ili neće da naslede, na nasleđe se pozivaju- ostaviočevi bratanci i bratanice, sinovci i sinovice, sestrići i sestričine, odnosno unuci ostaviočevih roditelja, kao i ostali potomci ostaviočevih roditelja po pravu predstavljanja koje je neograničeno. Isto pravilo važi i kad su oba roditelja ostavioca umrli pre ostavioca.

 

Kod načela predstavljanja se mora voditi računa da li je reč o punorodnim pobočnim srodnicima( rođena braća i sestre) ili polurodnim pobočnim srodnicima( braća i sestre po ocu ili majci), jer rođena braća i sestre dobijaju nasledni deo oba roditelja, dok braća i sestre po ocu(majci) dobijaju samo deo zaostavštine koji bi pripao ocu(majci).

 

Npr. Ako su roditelji ostavioca umrli, a ostavilac ima rođenog brata i brata po ocu, rođeni brat će naslediti polovinu majčinog dela i četvrtinu očevog dela, dok će brat po ocu naslediti samo četvrtinu očevog dela.

 

2. Ako su oba ostaviočeva roditelja umrla pre ostavioca, a nisu ostavili potomke( odnosno nijedan od njih ne može ili neće da nasledi), celokupnu zaostavštinu nasleđuje ostaviočev bračni drug, kao jedini naslednik drugog naslednog reda.

 

 

3.Treći nasledni red

 

Treći nasledni red čine: ostaviočevi deda i baba po ocu (očeva loza), i ostaviočevi baba i deda po majci (majčina loza). Celokupna zaostavština se deli u dve celine – jedna pripada očevoj lozi a druga majčinoj lozi.

 

Polovina zaostavštine koja pripada jednoj lozi deli se na rodonačelnike te loze( na dedu i babu) i svaki od njih dobija po četvrtinu. Ako jedan od naslednika ne može ili neće da nasledi, njegova četvrtina pripada njegovim potomcima uz punu primenu prava predstavljanja.

 

Ako su baba i deda jedne loze umrli pre ostavioca, a nemaju drugog potomstva (ili to potomstvo ne može ili neće da nasledi), zaostavština koja bi pripala njihovoj lozi prelazi na drugu lozu, pa nju nasleđuju deda i baba druge loze i njihovi potomci.

 

4.Četvrti nasledni red

 

Kada nema pripadnika trećeg naslednog reda koji bi mogao ili hteo da nasledi, zaostavština se deli između naslednika četvrtog naslednog reda – ostaviočevi pradede i prababe, i svi rodonačelnici nasleđuju jednak deo – po jednu osminu. Pravo predstavljanja u četvrtom naslednom redu je isključeno.

 

Uredi ovaj unos.