Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života

Preuzmi: Zakon o nasleđivanju  

 

Zakon o nasleđivanju (u daljem tekstu ZON) jasno kaze:  ” Predak može ugovorom, svojim potomcima ustupiti i razdeliti imovinu”. Međutim, da bi ovaj ugovor bio punovažan, sa njegovom sadržinom moraju biti saglasni svi potomci koji bi po Zakonu bili pozvani da naslede pretka.(cl.183 ZON).

Ova saglasnost se može i naknadno dati, a ugovor će takođe biti punovažan i u slučaju da potomak koji nije dao saglasnost, umre pre ustupioca ili se odrekne nasleđa ili je nedostojan, a ne ostavi potomstvo.

Nakon smrti ustupioca, u slučaju kada se zaostavština ustupa i raspodeljuje  po osnovu ovog ugovora, delovi imovine koji su ustupljeni ostalim naslednicima smatraju se kao poklon.

ZON dalje kaže, da predmet ovog ugovora može biti samo ustupiočeva imovina koja postoji u času ustupanja (u celini lili delimicno), i ona posle smrti ustupioca (sada već ostavioca) ne ulazi u njegovu zaostavštinu, te tako ni ne može biti predmet nasleđivanja.

ZON ostavlja mogućnost ustupiocu i njegovom bračnom drugu, da na svim ili nekim ustupljenim dobrima, zadrži neka svoja prava, kao što su: pravo uživanja, ili pravo naknade u vidu doživotne rente, ili ugovora o doživotnom izdržavanju, ili kakvu drugu naknadu.

A kad su uživanje ili doživotna renta ugovoreni za ustupioca i njegovog bračnog druga zajedno, pa jedno od njih umre, uživanje ili renta pripadaju u celini drugome do njegove smrti ako što drugo nije ugovoreno ili ako što drugo ne proizlazi iz okolnosti.

Član 189. ZON dalje navodi,da ustupilac može ugovorom obuhvatiti i svog bračnog druga, ako se bračni drug saglasi, i tada on ima isti položaj kao i ustupiočevi potomci.

Kad bračni drug nije obuhvaćen ustupanjem i raspodelom, njegovo pravo na nužni deo ostaje nedirnuto.

Što se dugova ustupioca tiče, potomci sa kojima je ugovor zaključen, ne odgovaraju za njih,osim ako drugačije nije naznačeno u samom ugovoru.Ovde treba napomenuti da, ustupiočevi poverioci mogu ugovor pobijati pod uslovima za pobijanje besplatnih raspolaganja.

Ustupilac može zahtevati da mu potomak vrati sve što je primio ako je potomak pokazao grubu neblagodarnost prema njemu,ali i ako potomak njemu ili kome drugome ne daje izdržavanje određeno ugovorom o ustupanju i raspodeli, ili ne namiri ustupiočeve dugove.

U drugim slučajevima neizvršenja tereta određenih ugovorom o ustupanju i raspodeli, odlucuje  sud.

Potomak koji je vratio primljeno može posle smrti ustupiočeve zahtevati nužni deo.(cl.193).

Da bi proizveo puno pravno desjstvo, ovaj ugovor mora biti sačinjen u pismenom obliku i overen od strane nadležnog sudije.