Naknada štete u obliku rente – Milica Popović, dipl. pravnik

Autor: Milica Popović, dipl. pravnik

 

Reč „renta“ je latinskog porekla i označava prihod od kapitala, imetka ili zemljišnog poseda i slično, kao i sve ono što vlasniku prispeva redovno, a da za to ne mora da preduzima nikakav rad ili da ulaže napore, ili periodični prinos koji se ne dobija radom.

U našem pravu, kao i u pravu drugih zemalja, postoje dve osnovne vrste šteta za koje se naknada dosuđuje u obliku rente i to:

1. štete prouzrokovane telesnom povredom ili oštećenjem zdravlja, i

2. štete nastale smrću davaoca izdržavanja .

 

Zakonom o obligacionim odnosima predviđeno je da se naknada u obliku rente određuje zbog:

- izgubljenog izdržavanja, odnosno pomaganja kao posledica smrti davaoca izdržavanja (član 194. Zakona o obligacionim odnosima),

- izgubljene zarade (član 195. ZOO)

- trajnog povećanja potreba povređenog lica (neophodna tuđa pomoć – član 195. stav 2. ZOO)

- uništenja ili smanjenja mogućnosti daljeg razvijanja i napredovanja, što je posledica potpune ili delimične nesposobnosti za rad (član 195. stav 2. ZOO).

Rentu je izuzetno moguće dosuditi i za pretrpljenu nematerijalnu štetu na osnovu odredbe člana 203. ZOO pod uslovom:

- da se radi o šteti za koju je izvesno da će trajati i ubuduće,

- da postoji zahtev oštećenog,

- da takav oblik naknade predstavlja odgovarajuću pravičnu naovčanu satisfakciju u konkretnom slučaju.

Prema dosadašnjoj sudskoj praksi to je slučaj sa nematerijalnom štetom zbog smanjenja životne aktivnosti i drugih njenih trajnih oblika.

Renta se prema odredbi člana 188 stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, plaća mesečno unapred, ako sud drugačije ne odredi.

Glavne karakteristike rente su:

- radi se o budućoj šteti,

- konačni ukupan iznos rente nije poznat u vreme donošenja presude,

- renta se isplaćuje periodično (sukcesivno) u određenim ratama.

KORISNICI RENTE

U zavisnosti od toga da li se naknada u obliku rente dosuđuje za štete prouzrokovane telesnom povredom ili oštećenjem zdravlja oštećenog ili za štete nastale smrću davaoca izdržavanja, korisnici rente se mogu podeliti na:

- neposredno oštećena lica (kada sam povređeni traži rentu zbog izgubljene zarade, tuđe pomoći i druge štete u vezi sa oštećenjem zdravlja) i

- posredno oštećene, koji gube izdržavanje zbog smrti nekog lica (deca, bračni drug, roditelji i druga lica.) i ova podela je od značaja kod odlučivanja o pravu na naknadu po ovom osnovu.

 

Prema vrsti profesije ili zanimanja povređenog, odnosno poginulog lica, kao jednom od kriterijuma podele korisnici rente se dele na:

- zaposlene u preduzećima bez obzira na oblik svojine,

- zaposlene u državnim organima i javnim službama,

- individualne poljoprivredne proizvođače ili članove porodičnog domaćinstva koji zaradu ostvaruju isključivo na svom zemljišnom posedu,

- preduzetnike,

- domaćice,

- oštećene koji se bave slobodnom profesijom,

- radnike na privremenom radu u inostranstvu,

- nezaposlena lica i

- maloletnike i lica na redovnom školovanju.

 

RENTA ZA ŠTETE PROUZROKOVANE TELESNOM POVREDOM ILI OŠTEĆENJEM ZDRAVLJA

Šteta koju oštećeni trpi u vidu izgubljene dobiti sastoji se iz dva dela:

- prvo, izgubljene zarade do trenutka donošenja sudske presude (koja je u tom trenutku poznata i dosuđuje se u obliku izgubljene zarade), i

- drugog dela štete, koja će nastupiti u budućnosti.

 

U pogledu načina naknade štete, sud je zauzeo sledeći stav: „Nakanda štete u vidu novčane rente može se dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke pa ubuduće, a ne i za ranije pretrpljenu štetu, koja se dosuđuje u jednokratnom iznosu.

Renta se uvek dosuđuje u jednakim novčanim iznosima u visini utvrđene izgubljene zarade u vreme prvostepenog presuđenja.

Prema članu 195 stav 2. Zakona o obligacionim odnosima nakandu štete u obliku rente može tražiti samo neposredno oštećeno lice, uz ispunjenje posebnih uslova da bi mu se dosudila naknada u ovom obliku. Ti uslovi su: da je usled nastupele privremene ili delimične nesposobnosti za rad lica telesno povređenog, na primer u saobraćajnoj nezgodi, došlo do gubitka zarade, trajnog uvećanja njegovih potreba i uništenja ili smanjenja mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja. Pri tome naknada štete u u vidu novčane rente može se dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke pa za ubuduće, a ne i za ranije pretrpljenu štetu.

IZGUBLJENA BUDUĆA ZARADA

Po učestalosti i socijalnom značaju najvažnije mesto zauzima gubitak zarade. Izgubljena zarada u momentu donošenja sudske presude i ubuduće je zarada koju bi oštećeno lice ostvarilo u tom momentu da nije, usled pretrpljene povrede, postalo potpuno ili delimično nesposobno za rad. Šteta se opredeljuje prema činjenicama koje su poznate u vreme donošenja sudske presude. Pod zaradom se podrazumevaju sve imovinske koristi od rada bilo da se pojavljuju u novčanom obliku, naturalnom obliku ili u obliku koristi od rada obavljenom samom sebi i nezavisno od toga da li se oštećeno lice nalazi u radnom odnosu, odnosno nezavisno od toga kojom se dozvoljenom delatnošću bavi. U obzir dolaze svi oblici naknade za rad koje bi oštećeno lice izvesno ostvarilo: kao zaradu iz radnog odnosa koju bi imalo u tom momentu, korist od rada u svom domaćinstvu, u vrednosti rada koji je uložen angažovanjem tuđe radne snage za obavljanje poslova samostalnog zanimanja ili u vrednosti neostvarenih prihoda ako tuđa radna snaga nije mogla da se angažuje. Pri tome se pod zaradom podrazumeva, sva imovinska korist koja se ostvaruje dozvoljenim radom.

Pravo na rentu po ovom osnovu imaju lica kod kojih je usled telesnih povreda i oštećenja zdravlja došlo do gubitka ili smanjenja radne sposobnosti za bavljenje svojim zanimanjem (redovnim ili dopunskim) pri čemu se taj dobitak ili smanjenje manifestuje kroz sledeće vidove materijalne štete:

- gubitak celokupne zarade ili dela zarade kao i svake imovinske koristi od dozvoljenog rada,

- smanjenje zarade i

- gubitak ili smanjenje starosne ili invalidske penzije.

 

BUDUĆE TRAJNO POVEĆANE POTREBE

Pod izdacima za trajno povećane potrebe povređenog lica u smislu člana 195. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, kao vida materijalne štete u obliku rente mogu se pojaviti troškovi za pojačanu ishranu, troškovi lečenja i troškovi za tuđu pomoć i negu.

Materijalni izdaci nastali zbog neophodnosti angažovanja drugog lica koje povređenom ukazuje pomoć i negu prilikom: kretanja, putovanja, oblačenja, uzimanja hrane i drugih ličnih potreba, čine zbirno troškove tuđe nege i pomoći. Ovde je reč o oštećenom licu kod koga je smanjena opšta životna aktivnost na takav način da mu je potrebna tuđa pomoć radi zadovoljenja opštih životnih potreba. U ove izdatke ne ulaze troškovi za angažovanje tuđe radne snage u domaćinstvu (spremanje hrane, čišćenje prostorija i slično), pošto takvi troškovi spadaju u štetu na ime izubljene zarade i naknađuju se po tom osnovu. Za dosuđivanje nakande po ovom osnovu dovoljno je sudsko utvrđenje o neophodnosti tuđe nege, a naknada se određuje prema visini izdataka potrebnih za obezbeđivanje takve nege. Nije neophodno da su izdaci već učinjeni jer se radi o budućoj šteti.

Za utvrđivanje visine ove vrste štete odlučujuće je da li je ta pomoć stalno potrebna u svakodnevnom životu (nepokretna osoba), naknadu treba dosuditi u visini zarade, na primer kućne pomoćnice ili nešto više, ili je ta pomoć potrebna samo u pojedinim životnim situacijama, pa se visina naknade dosuđuje srazmerno potrebama.

Za našu praksu se u vansudskom postupku poravnanja sa osiguravajućom organizacijom mogu koristiti iznosi koji u tu svrhu daje fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, pa se, zavisno od prirode i potrebe pomoći može ponuditi odgovarajući iznos.

Pravo na naknadu štete za izdatke tuđe nege i pomoći pripada samo oštećenom, ako je u životu, a ne i trećim licima, koja su povređenom pružila negu i pomoć.

 

UNIŠTENJE ILI SMANJENJE DALJEG RAZVIJANJA ILI NAPREDOVANJA

Pod materijalnim gubitkom ove vrste smatraju se neostvarene imovinske koristi od rada oštećenog, koji se drugačije mogu nazvati izgubljenom zaradom usled smanjenih izgleda za budućnost.

Oštećeni ima pravo na naknadu štete koja mu je pričinjena zbog izgubljene mogućnosti napredovanja, ako se utvrdi iz dinamike dotadašnjeg napredovanja da bi, uzimajući u obzir njegove psihofizičke osobine i druge okolnosti, do napredovanja došlo da radnik nije povređen. Treba bliže utvrditi stepen verovatnoće da bi oštećeno lice napredovalo sa takvom dinamikom kao i zaposleni čija se zarada uzima u obzir prilikom utvrđivanja rente. To se može utvrditi na osnovu zalaganja i rezultata rada oštećenog pre saobraćajne nezgode, kao i na osnovu ocene okolnosti koje su uticale na napredovanje zaposlenog sa kojim se oštećeno lice upoređuje.

Međutim, potrebno je da je u trenutku donošenja presude napredovanje već izostalo, a po redovnom toku stvari i okolnostima slučaja je već trebalo da nastupi, a ne da će eventualno nastupiti u nekom trenutku kasnije.

Ovaj vid štete nikada se ne pojavljuje, odnosno ne dosuđuje samostalno, već se uklapa u rentu po osnovu izgubljene zarade. Naime, renta kao oblik naknade za buduće izgubljene zarade određuje se prema zaradi koju bi oštećeni ostvario u vreme donošenja presude, tako da se tu uzima u obzir svako povećanje zarade, pa čak i ono koje bi nastupilo kao posledica napredovanja.

RENTA ZA IZGUBLJENO IZDRŽAVANJE I POMAGANJE USLED SMRTI DAVAOCA

Smrću lica koje je po zakonu bilo dužno da izdržava svoje srodnike, ovi gube izdržavanje na koje su po zakonu imali pravo i koje su do smrti davaoca izdržavanja koristili gube deo dohotka koji im je umrli ostvarivao ako je bio u radnom odnosu, penzioner ili obavljao zanatske ili neke druge slobodne profesionalne delatnosti ili ga je ostvarivao u zemljoradničkom domaćinstvu.

Članom 194 Zakona o obligacionim odnosima predviđeno je:

1. Osoba koju je poginuli izdržavao ili redovno pomagao, kao i ona koja je po zakonu imala pravo zahtevati izdražavanje od poginulog, ima pravo na naknadu štete koju trpi gubitkom izdržavanja, odnosno pomaganja.

2. Ova šteta naknađuje se plaćanjem novčane rente, čiji se odnos odmerava s obzirom na sve okolnosti slučaja, a koji ne može biti veći od onoga što je oštećenik dobijao da je ostao u životu.

Prema tome, „pravo na naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja pripada licima koje je poginuli izdržavao ili redovno pomagao, kao i licima koja su po zakonu imala pravo zahtevati izdržavanje od poginulog u smislu čl. 289 i čl. 302 Zakona o braku i porodičnim odnosima Republike Srbije“.

Zakonska dužnost izdržavanja postoji uglavnom između: bračnih drugova, roditelja i dece i srodnika u pravoj liniji, očuha i maćehe i pastorčadi, te braće i sestara u pogledu izdržavanja maloletne braće i sestara.

Lice koje poginuli nije redovno pomagao i izdržavao, nego je to činio povremeno ne ulazi u krug lica koja imaju pravo na naknadu štete u obliku rente.

Potrebno je da je poginuli bio u mogućnosti da daje izdržavanje u času pogibije.

 

USLOVI ZA OSTVARENJE PRAVA NA ZAKONSKO IZDRŽAVANJE I RENTU

Da bi oštećeno lice moglo da ostvari pravo na naknadu štete usled smrti davaoca izdržavanja, mora prethodno da ispunjava uslove za ostvarivanje prava na zakonsko izdržavanje. Predviđeni uslovi su objektivnog i subjektivnog karaktera i moraju postojati, kako na strani tražioca izdržavanja, tako i na strani davaoca.

Pravo na izdržavanje od drugog bračnog druga može da ostvari bračni drug za vreme trajanja bračne zajednice, kao i posle njenog raskida. On to pravo može ostvariti ako je nesposoban za rad ili se ne može zaposliti i to prema utvrđenoj potrebi izdržavanjai mogućnostima davaoca izdržavanja.

Pored objektivnih uslova, traži se i ispunjenje i subjektivnih uslova na strani tražioca izdržavanja, tj. da nije zlonamerno i neopravdano napustio svog bračnog druga (član. 297. stav 1. Zakona o braku i porodičnim odnosima).

LICA OVLAŠĆENA DA TRAŽE NAKNADU

Izdržavana lica i lica koja imaju pravo na izdržavanje određena su Zakonom o braku i porodičnim odnosima. Tako pravo na naknadu za gubitak izdržavanja zbog smrti davaoca izdržavanja imaju: maloletna i punoletna deca, rođena u braku i van braka i potpuno usvojena deca kada su ispunjeni zakonski uslovi, bračni drug i vanbračni drug, roditelji, braća i sestre, pastorčad, očuh i maćeha, ostali srodnici u pravoj ushodnoj i nishodnoj liniji i onaj ko je imao troškove izdržavanja.

 

RENTA ZA PRETRPLJENU NEMATERIJALNU ŠTETU

I za pretrpljenu nematerijalnu štetu koja nastaje u vidu duševnih bolova zbog umanjenih životnih aktivnosti može se isplatiti naknada u obliku rente. Kod umanjenja životne aktivnosti, koje najčešće predstavlja posledicu povrede telesnog integriteta, šteta se ne sastoji u samom umanjenju aktivnosti, već u trpljenju duševnih bolova, pa oštećeni dobija naknadu za poremećaj psihičke ravnoteže, za trpljenje, patnju, tugu što otežano obavlja razne vrste životnih aktivnosti i što sve to iziskuje veće napore u ostvarivanju životnih potreba.

Rentu je moguće dosuditi i na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. Naime, naknada nematerijalne štete (za pretrpljene duševne bolovezbog umanjenja životne aktivnosti i drugih njenih trajnih vidova) dosuđuje se u jednokratnom novčanom iznosu.

Novčana naknada za nematerijalnu štetu mogla bi se dosuditi u obliku rente uz ispunjenje sledećih uslova:

* da oštećeni to zahteva,

* da se radi o izuzetno teškim posledicama kod teških slučajeva telesnog oštećenja,

* da naknadu u obliku rente predstavlja u datim okolnostima odgovarajuću satisfakciju.

 

Nismo pronašli ni jednu sudsku odluku donetu na teritoriji Srbije i Crne Gore kojom je dosuđena naknada nematerijalne štete u obliku novčane rente osim jedne presude Drugog opštinskog suda u Beogradu 1998. godine.

SPECIFIČNOSTI ODMERAVANJA VISINE RENTE

1. RENTA ZBOG POSLEDICA TELESNE POVREDE

Ako je oštećeni doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu (član 192. ZOO). Takođe, prema članu 177 Zakona o obligacionim odnosima , imalac opasne stvari se delimično ili potpuno oslobađa odgovornosti ako je oštećeni delimično doprineo ili isključivo uzrokovao nastanak štete.

Kada nije moguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove radnje, sud će dosuditi naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja (član 192 ZOO).

Pravna teorija i sudska praksa su jedinstveni u tome da obračunatu štetu treba umanjiti za sva primanja po osnovu socijalnog, invalidskog i penzijskog osiguranja, jer ona, u ovom slučaju, imaju karakter obeštećenja.

2. RENTA ZBOG IZGUBLJENOG IZDRŽAVANJA

Visina rente zbog izgubljenog izdržavanja određuje se s obzirom na sve okolnosti slučaja, ali ne sme biti veća od onog iznosa koji bi oštećeni dobijao od poginulog da je ostao u živ. (član 194. ZOO). U sve okolnosti slučaja spada, na primer, da li je uživalac porodične penzije ili dečijeg dodatka, da li ima kakvu imovinu i kakve prihode ima od nje, u kakvim je prilikama živeo poginuli i kakve su bile njegove imovinske mogućnosti u vezi sa davanjem izdržavanja ili pomoći. Sve to utiče na odmeravanje visine rente.

 

ODMERAVANJE VISINE RENTE PREMA ZAPOSLENOSTI I PROFESIJI OŠTEĆENOG

 

1. RENTA ZA ZAPOSLENA OŠTEĆENA LICA

ZAPOSLENI U PREDUZEĆIMA

Za zaposlene u društvenom sektoru je izračunavanje visine rente relativno najlakše i najednostavnije, a sudska praksa je jedinstvena. „Da bi se pouzdano utvrdio gubitak tužioca u ličnom dohotku, treba uporediti zaradu tužioca u periodu pre povređivanja sa zaradom drugih radnika u istom periodu i na istim poslovima, da bi se ocenilo da li je tužilac ostvario iste rezultate rada od kojih zavisi lični dohodak. Ukoliko je oštećeni pre povređivanja ostvarivao približno iste rezultate rada, može se pretpostaviti da bi takve rezultate ostvarivao i ubuduće, pa bi se kretanje ličnih dohodaka drugih radnika u kasnijem periodu moglo uzeti kao merilo za lični dohodak koji bi tužilac ostvario“. Ako u vreme donošenja presude i dalje postoji preduzeće u kojem je povređeni odnosno poginuli radio, utvrđivanje primanja koje bi radnik ostvario je olakšano. Inače, ukoliko je preduzeće u kome je poginuli radio prestalo da postoji, u drugom preduzeću sa sličnom delatnošću postoje radnici koji obavljaju iste poslove i radne zadatke, za poređenje se uzima prosek primanja grupe radnika iste kvalifikacije i radnog iskustva, pa se tako dobije iznos primanja koji bi radnik ostvarivao u trenutku donošenja presude.

 

INDIVIDUALNI POLJOPRIVREDNI PROIZVOĐAČI I ČLANOVI POLJOPRIVREDNOG DOMAĆINSTVA

 

Sudska praksa je jedinstvena pri oceni uslova pod kojima povređenom treba priznati naknadu u obliku rente.

Prilikom utvrđivanja prava na rentu bitno je utvditi koliki je doprinos oštećenog u ostvarivanju dohotka na posedu, odnosno koje je poslove oštećeni obavljao pre povređivanja, koliko je učešće tih poslova u ukupnom prihodu, te koje je poslove u mogućnosti da obavlja nakon povrede i koliki je sada njegov doprinos u ostvarivanju dohotka. Ova razlika procenta predstavlja osnov za obračun rente, koji se obračunom izražava u određenom iznosu. Jednostavnije je utvrditi štetu koju oštećeni trpi usled umanjene radne sposobnosti, kao gubitak uštede. Renta bi u tom slučaju odgovarala ukupnoj naknadi koju je oštećeni prinuđen da plati za obavljanje svih onih poslova koje oštećeni više ne može da obavlja, a obavljao ih je pre povređivanja.

Međutim, prilikom utvrđivanja visine rente postoji nekoliko pristupa:

* prema proseku zarade radnika u Republici,

* prema ostvarenom katastarskom prihodu,

* prema prosečno ostvarenom čistom priohodu od poljoprivrednog imanja približno iste veličine;

* prema čistom prihodu koji bi ostvario individualni proizvođač na svom imanju da nije došlo do udesa, a prema nalazu veštaka poljoprivredne struke.

 

Radi što preciznijeg utvrđivanja visine rente, posebno u slučaju kada se daje na gubitak izdržavanja, trebalo bi poći od sledećih okolnosti:

* Utvditi površinu zemlje koju zemljoradničko domaćinstvo ima u svojini koju obrađuje. Takođe, treba utvrditi da li pored svoje zemlje obrađuje i tuđu zemlju u napolici ili u zakupu.

* Utvrditi strukturu poljoprivrednog poseda po kulturi i klasi zemljišta, te koliko je godišnji katastarski dohodak koji služi kao osnova za obračun doprinosa od poljoprivredne delatnosti. Katastarski dohodak ne može biti osnova za utvrđivanje dohotka članova zemljoradničkog domaćinstva, jer je on posebna kategorija za obračun doprinosa zajednici. Stvarni proizvodno ekonomski dohodak je veći od katastarskog dohotka.

* Utvrditi stočni fond.

* Utvrditi da je davalac izdržavanja imao poljoprivredne mašine ili je koristio standardnu poljoprivrednu opremu.

* Utvrditi ko je sve činio porodičnu zajednicu poljoprivrednog domaćinstva, koliko je koji član star i radno sposoban.

* Na osnovu godišnje proizvodnje ulaganjem ličnog rada dobija se bruto vrednosti proizvodnje za tu godinu. Od bruto vrednosti proizvodnje odbija se materijalni trošak i odbija se društveni proizvod. Od društvenog proizvoda odbija se doprinos ekonomske baze u stvaranju tog proizvoda. Poljoprivredno zemljište čini ekonomsku bazu njegovog vlasnika i ono u ostvarivanju društvenog proizvoda učestvuje sa određenim procentima bez ulaganja ličnog rada članova domaćinstva. Tako se dolazi do bruto zarade svih članova domaćinstva. Ova bruto zarada se deli među članovima domaćinstva srazmerno njihovom doprinosu u stvarnju te zarade.

 

PRIVATNI PREDUZETNICI

 

Status ovih lica je regulisan odredbama Zakona o privatnim preduzetnicima.

U sudskoj praksi je postavljeno kao pravilo da, prilikom utvrđivanja rente samostalnog zanatlije, ugostitelja, autoprevoznika i ostalih lica koji ličnim radom i vlastitim sredstvima obavljaju profesionalnu delatnost samostalno u vidu zanimanja, treba voditi računa o redovnom privređivanju oštećenog.

Kod oštećenih koji su obavezni da vode poslovne knjige, treba pribaviti uverenje o porezima i doprinosima sa podacima o ukupno ostvarenom prihodu u kalendarskoj godini, troškovima poslovanja, dohotku kao razlici koja je ostajala oštećenom i visini poreza i doprinosa koji se obračinavaju na odnosu određenih osnovica. Kod oštećenih koji nisu u obavezi da vode poslovne knjige porezi i doprinosi se obračunavaju prema unapred utvrđenim osnovicama (paušalno). Stoga njihova uverenja o zaduženju porezima i doprinosima sadrže samo propisane osnovice i iznose zaduženja. Verovatna zarada, odnosno prihod koji bi oštećeni ostvario u periodu procene, može se ocenjivati ili poređenjem oštećenog sa drugim licima koja na teritoriji iste opštine obavljaju istu delatnost, ili valorizovanjem njegovog prihoda iz vremena pre povrede, s tim da bi tada bilo poželjno da se posmatra period duži od godinu dana pre povrede, zbog objektivnosti iskazanih podataka. Ukoliko ni na takav način nije moguće utvrditi visinu rente, mogu se pribaviti podaci o visini zarade u određenoj grani, delatnosti na određenoj teritoriji. U slučajevima kada nije moguće vršiti ocenu dohotka oštećenog na bazi konkretnih podataka, uzima se u obzir osnovica za obračun poreza ili doprinosa za penzijsko invalidsko osiguranje u godini u kojoj se vrši obračun rente. Ovakvim načinom ocene oštećeni je izjednačen sa zaposlenima koji se bave istom delatnošću na istom području bez obzira na njegove individualne sposobnosti u sticanju zarade.

 

DOMAĆICE

 

Domaćica koja usled potpunog ili delimičnog gubitka radne sposobnosti ne može više da obavlja redovne poslove u svom domaćinstvu, ima takođe pravo na naknadu štete u obliku rente. Visina rente se utvrđuje prema vrednosti rada koje se u tu svrhu plaća za tuđu pomoć. Visina se opredeljuje zavisno od toga da li redovne kućne poslove ne može uopšte da obavlja ili ih samo delimično obavlja. Pošto se ovakve činjenice redovno utvrđuju na osnovu izjave svedoka, što odugovlači postupak, pri čemu su te izjave često pristrasne, u slučaju potpune nesposobnosti je bolje priznati pun iznos u visini zarade ( na primer, kućne pomoćnice), a u slučaju delimične nesposobnosti – zavisno od procenta umanjenja radne sposobnosti.

Prilikom odlučivanja o visini rente treba voditi računa i o kretanju zarade zaposlenih koje obavljaju slične poslove u preduzećima ili radnjama (poslovi kuvanja, spremanja) čime se poslovi domaćice izjednačuju sa sličnim poslovima koje obavljaju zaposleni koji su u radnom odnosu, ili na osnovu ugovora o radu koji se zaključuju radi obavljanja kućnih pomoćnih poslova u domaćinstvu, čime se domaćice izjednačavaju sa kućnim pomoćnicama.

 

LICA SLOBODNIH PROFESIJA I ČLANOVI STRUKOVNIH UDRUŽENJA

 

Slobodni umetnici, pre svga pevači i muzičari, nemaju stalno zaposlenje, već su angažovani po potrebi. Njihova zarada se sastoji od plaćenog angažmana, ali i od napojnica koje primaju od gostiju, pa se u sudskoj praksi nameće problem kako odrediti visinu njihove zarade.

Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ova lica ostvaruju preko članstva u strukovnim udruženjima ili klubovima (na primer, profesionalni sportisti, muzičari, slikari, glumci i slično), a potvrdu o njihovom zanimanju čini dokaz o članstvu u strukovnom udruženju ili klubu. Osnovni izvor podataka za određivanje visine zarade jesu poslovni ugovori koje su zaključivali i dokazi o isplatama koje su vršene po tim ugovorima, kao i poreska prijava o prijavi poreza na lična primanja. Kod ove grupe zanimanja individualne osobine imaju veći uticaj na visinu zarade u odnosu na ostale grupe zanimanja, pa se verovatna zarada utvrđuje na bazi ostvarene zarade oštećenog svedene na nivo zarada u periodu procene pomoću indeksa zarada na odgovarajućoj teritoriji i u određenoj grani delatnosti, a ako to niije moguće, na osnovu propisane osnovice za obračun poreza i doprinosa.

U slučaju da ova lica nisu bila u obavezi da plaćaju porez, osim poreza na razna primanja, ako oštećeni ne poseduje dokaze o svojoj zaradi pre povređivanja, njegova verovatna zarada posle povrede može se utvrditi na osnovu zarade lica koja se bave istom profesionalnom delatnošću kao i oštećeni, a koja su zarađivala približno istu zaradu kao oštećeni.

 

RADNICI NA PRIVREMENOM RADU U INOSTRANSTVU

 

Određivanje rente u ovim slučajevima postalo je posebno zanimljivo u novije vreme zbog osetnog pada vrednosti dinara u odnosu na valutu zapadnih zemalja.

Kada se renta određuje radniku na privremenom radu u inostranstvu, postavlja se pitanje koliko radnik gubi zbog toga što više ne radi zbog povrede, a živi u Srbiji ili Crnoj Gori, s obzirom na to da više nema povećane troškove zbog višeg standarda i ostale povećane troškove, odnosno u slučaju njegove smrti, koliki bi iznos za života radnik mogao da izdvaja za svoju porodicu po odbitku dela zarade koju bi trošio na sebe zbog povećanih troškova višeg standarda i ostalih povećanih troškova.

Kad se radi o radnicima koje na rad u inostranstvo šalju domaća pravna lica, moguće su dve situacije:

- ako se presuda donosi u trenutku isteka predviđenog vremena na koje je zaposleni bio upućen u inostranstvo, visinu njegove zarade treba utvrditi prema proseku zarada zaposlenih u njegovom preduzeću u našoj zemlji,

- ako se presuda donosi u trenutku pre isteka predviđenog vremena (do četiri godine), visinu zarade treba utvrditi prema zaradi u inostranstvu, s tim da se odbiju povećani troškovi zbog višeg standarda i ostali povećani troškovi.

 

RENTA ZA LICE KOJE SE NE SMATRA ZAPOSLENIM

 

NADNIČARI I LICA KOJA RADE „NA CRNO“

Visina zarade ove kategorije oštećenih uglavnom se dokazuje u sudskom postupku putem svedoka, i po slobodnoj oceni suda primenom odredbe čl. 223. Zakona o parničnom postupku. Sud pri tome treba da ima u vidu utvrđen broj dana provedenih u nadnici, vrstu posla koju ta lica obavljaju, visinu dnevnice za obavljanje konkretnih poslova (prema mesečnim prilikama), zdravstveno stanje pre povređivanja, godine života oštećenog i slično.

LICA PRIJAVLJENA NA EVIDENCIJU NACIONALNE SLUŽBE ZA ZAPOŠLJAVANJE

Radi se o licima koja su stekla kvalifikaciju i prijavljena su kod Nacionalne službe za zapošljavanje.

Poseban problem predstavljaju lica koja su postala doživotno invalidi zbog bolesti bez mogućnosti uključenja na bilo koje radno mesto i posle sprovedene rehabilitacije. Visina rente se utvrđuje na osnovu prosečne zarade za tu struku u mestu u kome oštećeni živi.

Ako je oštećenom umanjena radna sposobnost trajno, bez mogućnosti obavljanja bilo kojih poslova, oštećeni ima pravo na rentu koja odgovara prosečnoj zaradi zaposlenih istih zanimanja, koje ima oštećeni.

Ako je oštećenom umanjena radna sposobnost za obavljanje poslova svog zanimanja, uz mogućnost da bez prekvalifikcije može obavljati neke druge poslove sa punim radnim vremena, gde se ne zahteva veći fizički napor, u tom slučaju oštećeni ima pravo na izgubljenu zaradu (rentu) od dana kada bi počeo da radi, da nije povređen pa do dana zaposlenja, u mesečnom iznosu koji odgovara prosečnoj mesečnoj zaradi koju je ostvario zaposleni istog zanimanja koje ima oštećeni.

MALOLETNICI I PUNOLETNA LICA NA REDOVNOM ŠKOLOVANJU

U pogledu načina određivanja rente razlikuju se situacije da li je oštećeni maloletno lice starosti ispod petnaest godina (kada inače postaje radno sposoban), ili se radi o punoletnoj osobi koja još uvek ima status izdržavanog lica zbog toga što se nalazi na redovnom školovanju.

Kada se radi o maloletniku koji u vreme nastanka povrede još nije imao petnaest godina, njemu se „može… dosuditi naknada štete zbog umanjenja radne sposobnosti, tek kada dostigne uzrast potreban za zasnivanje radnog odnosa, odnosno za privređivanje. Ako je oštećeno lice ostalo potpuno nesposobno za bilo koji posao, osnovano je pretpostaviti da bi ovo lice, da nije povređeno, završilo najmanje srednju školu ili steklo stepen obrazovanja kvalifikovanog radnika i da bi školu završilo sa osamnaest godina života, te da bi se odmah prijavilo u službu zapošljavanja.

U određenim uslovima treba oštećenima priznati mesečnu rentu koja odgovara zaradi više i visoke stručne spreme u slučaju kada bi se pouzdano utvrdilo da bi to lice steklo višu ili visoku školsku spremu, a imajući u vidu uspeh u školi, materijalno stanje porodice, obrazovanje roditelja, a posebno braće i sestara oštećenog, želje oštećenog, poreklo roditelja, stepen urbanizacije, pogodnosti za studiranje i slično. Ako je oštećenom licu umanjena radna sposobnost za određeni procenat, ali može da se školuje, ovo lice nema pravo na rentu.

Kada je oštećeni redovan učenik srednje škole pravo na primanje mesečne rente pripalo bi oštećenom licu po proteklom vremenu potrebnom za završetak srednje škole i fakulteta i prosečnog vremena čekanja na zaposlenjefakultetski obrazovanih ljudi, pa do kraja radnog veka, pod istim okolnostima kao i za maloletna lica. Posle toga oštećeni bi imao pravo na mesečnu rentu u visini prosečne starosne penzije fakultetskih lica ili srednje stručne spreme, sve do kraja života.

 

OSTALE SPECIFIČNOSTI NAKNADE ŠTETE U OBLIKU RENTE

 

1. IZMENE ILI UKIDANJE RENTE

Kada se renta dosuđuje pod klauzulom rebus sic stantibus, Zakon o obligacionim odnosima u članu 196. predviđa da do izmene renta može doći u sledećim slučajevima:

* na zahtev oštećenog za ubuduće povećanje rente,

* na zahtev štetnika za smanjenje rente,

* na zahtev štetnika za ukidanje rente.

 

Oštećeni može tražiti povećanje ili izmenu ranije odluke suda o visini rente, samo ako je prethodna odluka postala pravosnažna.

Da bi došlo do izmene odluke o dosuđenoj renti, prema članu 196. Zakona o obligacionim odnosima, potrebno je da se ispune dva uslova:

* da se znatnije izmene okolnosti loje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke,

* da ovlašćeno lice radi togapodnese zahtev sudu.

 

Zahtev za izmenu odluke o renti u smislu njenog povećanja, smanjenja ili ukidanja može se podnositi onoliko puta koliko puta je došlo do znatnijih promena okolnosti u vezi sa plaćanjem rente.

Dakle znatnija izmena okolnosti može biti osnov za podnošenje zahteva za izmenu rente dosuđene za nematerijalnu štetu, isto kao i za materijalnu.

 

2. POVEĆANJE RENTE

Do povećanja rente može doći samo ako oštećeno lice trpi veću štetu u poređenju sa onom koja je utvrđena u vreme donošenja ranije odluke. Veća šteta se može pojaviti kao posledica raznih okolnosti (usled povećanog gubitka zarade zbog povećane nesposobnosti za rad, usled povećanih troškova lečenja, povećanih izdataka za tuđu negu i sl.).

 

3. SMANJENJE RENTE

Do smanjenja rente može doći ako poverilac rente trpi manju štetu od one koja je utvrđena ranijom presudom. Manja šteta može nastupiti kao posledica različitih okolnosti vezanih za poboljšanje zdravstvenog stanja oštećenog ili povećanje njegove radne sposobnostio (na primer, manji gubitak zarade, manji troškovi lečenja ili izdaci za tuđu pomoć), ili za povećanje iznosa porodične penzije i slično.

 

4. UKIDANJE RENTE

Do ukidanja rente može doći kada nastupe okolnosti zbog kojih poverilac rente više ne trpi štetu zbog koje je reneta dosuđena (ako se oštećeni zaposli, maloletnik postane punoletan, zaposli se ili stupi u brak).

 

NASLEĐIVANJE I PRENOŠENJE PRAVA NA NAKNADU ŠTETE U OBLIKU NOVČANE RENTE

 

Pravo na naknadu štete u obliku novčane rente se ne može ni nasleđivati ni preneti na drugo lice, ali se dospeli iznosi mogu preneti drugome ako je visina rente određena pismenim sporazumom ili pravosnažnom sudskom odlukom. Sporazum ne mora biti zaključen u formi javne isprave, već može biti zaključen i u obliku privatne isprave. Prenos dospelih iznosa naknade štete u obliku novčane rente može se izvršiti na osnovu bilo kog pravnog osnova (na osnovu zakonskog, testamentalnog nasleđivanja, na osnovu ugovora o građansko pravnoj cesiji i slično).

Ovo pravo je neprenosivo zato što ima karakter ličnog prava, jer je tesno vezano za ličnost oštećenog lica kao titulara ovog tražbenog prava.

 

1. NEPRENOSIVOST PRAVA NA RENTU

Pravo na naknadu štete u obliku novčane rente se, prema odredbi člana 197 stav. 1. Zakona o obligacionim odnosima, ne može prenositi, pošto ima karakter ličnog prava.

Lično svojstvo mu daju izvesne okolnosti koje su vezane za oštećeno lice, kao i činjenica da se novčana renta plaća za ubuduće (nezavisno je trajanje potpune ili delimične nesposobnosti oštećenog za rad, trajanje njegovog života, potrebe za tuđom pomoći i slično).

U smislu člana 197 stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, na druga lica se mogu preneti samo dospeli iznosi, i to samo ako je iznos rente određen pismenim sporazumom stranaka (poverioca rente i odgovornog lica) ili pravosnažnom sudskom odlukom.

 

OSIGURANJE RENTE

 

Pošto se plaća na neodređeno vreme, poveriocu se daje pravo da zahteva posebno osiguranje za isplatu rente, osim ako to ne bi bilo opravdano prema okolnostima slučaja (član 188 stav 3 ZOO). Mogući način bi bio ustanovljenje hipoteke na imovini odgovornog lica .

Kako se u dosadašnjoj praksi po pravilu pojavljuje pravno lice kao dužnik nije se do sada postavljalo to pitanje u praksi

 

KAPITALIZACIJA RENTE

Kapitalizovana renta je oblik naknade buduće štete u jednom (ukupnom) iznosu, dakle, ispalta rente jednokratnim plaćanjem i mora biti „sadašnja vrednost budućih davanja“.

Pretpostavke za isplatu kapitalizovanog iznosa su:

* da odgovorno lice nije dalo osiguranje koje je sud na oštećenikov predlog odredio (član 188 stav 4. ZOO) ili tzv. obavezna kapitalizacija ili

* da postoje drugi ozbiljni razlozi da se umesto periodičnih isplata odredi isplata u jednom iznosu (član 188. stav. 5. ZOO), što podleže oceni suda.

Koji su to ozbiljni uzroci u Zakonu o obligacionim odnosima nije navedno, ali bi prema sudskoj praksi, to mogle biti: naročite ekonomske potrebe oštećenog, ili nesigurnost dužnika u pogledu kasnijeg plaćanja, ako je dužnik strani državljanin koji u našoj zemlji nema prebivalište odnosno boravište.

 

KAMATE NA DOSUĐENU RENTU

Kada oštećeni u svom zahtevu zatraži rentu, on zahteva i kamatu, i to od dana nastanka prava na rentu. Pošto se redovno radi o materijalnoj šteti koja sukcesivno nastaje (svakog meseca) sud mora tačno da utvrdi štetu za svaki period (mesec ili godinu), do donošenja presude. Svi ti iznosi se sabiraju i na taj zbir se dosuđuje kamata.

Ovde treba pomenuti i odredbu člana 279. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, prema kojoj „ na povremena dospela novčana davanja teče zatezna kamata od dana kada je sudu podnet zahtev za njihovu isplatu“. Prema tome, početak roka od kada teku kamate za izgubljenu zaradu može da bude samo od dana podnošenja tužbe, a ne od dana štetnog događaja, odnosno od dana nastanka štete (član 186 ZOO).

 

RENTA I NAJNIŽI OSIGURANI IZNOS

Osigurana suma u sistemu osiguranja predstavlja visinu novčanog iznosa na koju se osiguravač obavezao ugovorom o osiguranju za pokriće osiguranog rizika na osiguranoj stvari ili licu, odnosno kod osiguranja od odgovornosti za pokriće odgovornosti osiguranika kao osiguranog rizika za štetu prouzrokovanu iz upotrebe osigurane stvari.

 

IZVRŠENJE SUDSKIH ODLUKA

Kada je dužnik fizičko lice, naknada štete, se po pravilu, ostvaruje sprovođenjem izvršenja na zaradi ili drugim stalnim novčanim primanjima. Ređe se može sprovoditi i popisom, prodajom radi namirenja pokretnih stvari, a samo izuzetno prodajom nekretnina ili određenih prava. Rešenjem o izvršenju na zaradi određuje se zabrana na određenom delu zarade i nalaže se državnom organu, pravnom licu ili drugom poslodavcu koji izvršnom dužniku isplaćuje zaradu da, novčani iznos za koji je određeno to izvršenje isplati, odnosno isplaćuje izvršnom poveriocu.

Izvršenje na zaradi i penziji, kao i naknadi umesto zarade, može se sprovesti do iznosa polovine penzije ili naknade umesto zarade. Ako izvršni dužnik prima minimalnu zaradu, u skladu sa kolektivnim ugovorom ili zakonom, izvršenje se može sprovesti do trećine te zarade.

 

ZASTARELOST

Kao opšte pravilo i ovde važi da se zastarelost određuje u smislu odredaba čl. 367 odnosno čl. 377 Zakona o obligacionim odnosima. Prema odredbi člana 376 tog Zakona, zastarelost potraživanja naknade štete počinje da teče od dana kada je oštećeni saznao za štetu i učinioca štete. Za buduće štete rok zastarelosti će početi da teče od dana kada ta šteta u budućnosti nastane.

Za periodične naknade štete koje, umesto zarade isplaćuje Fond penzijskog i invalidskog osiguranja, zastarelost nastupa za svaku periodičnu isplatu po isteku tri godine, a samo pravo potraživanja zastareva po isteku pet godina, u smislu odredaba čl. 372 i 373. ZOO.

Pravilo je da sva potraživanja utvrđena pravosnažnom sudskom presudom zastarevaju za deset godina (član 379 stav. 1 ZOO). Međutim kada se radi o renti koja je utvrđena pravosnažnom presudom ili poravnanjem pred sudom, njeni pojedini iznosi, u smislu odredaba člana 379 stav. 2 i člana 372. Zakona o obligacionim odnosima, zastarevaju za tri godine, a smao pravo na rentu za pet godina od dospelosti „najstarijeg neispunjenog potraživanja posle kog dužnik nije vršio davanja (član 373 ZOO).