Osiguranje vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima

Autor: Zorka Kecman dipl. pravnik

 

Osiguranje vlasnika motorrnih vozila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima je vrsta obaveznog osiguranja u saobraćaju. Obavezna osiguranja u saobraćaju su još i osiguranje putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja, osiguranje vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za štetu pričinjenu trćim licima i putnicima i osiguranje vlasnika čamaca od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima. Prema odredbama zakona vlasnikom prevoznog sredstva smatra se i korisnik i drugo lice na koje je registrovano prevozno sredstvo u skladu sa propisima, a ovim osiguranjem pokrivene su štete koje to prevozno sredstvo pričini trećim licima nezavisno od toga ko upravlja vozilom.

Svaki vlasnik prevoznog sredstva dužan je  da zaključi ugovor o obaveznom osiguranju pre nego što isto stavi u saobraćaj. Ukoliko ne ispuni ovu obavezu biće kažnjen:

– za privredni prestup, privredno društvo ili drugo pravno lice novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 300.000 dinara,

-za privredni prestup, odgovovrno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 200.000 dinara,

-za prekršaj, preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 300.000 dinara,

-za prekršaj, fizičko lice, vlasnik motornog vozila, novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara.

Ugovor o obaveznom osiguranju zaključuje se sa osiguravajućim društvom. U slučaju pokretanja stečajnog postupka nad društvom za osiguranje, zaključeni ugovori o obaveznom osiguranju ostaju na snazi do isteka vremena na koje su zaključeni. Prilikom zaključenja ugovora društvo vam predaje polisu osiguranja, a uz nju i uslove osiguranja ( uslovi osiguranja nikako ne mogu propisati manje prava oštećenih nego što je to propisano ovim zakonom )  i Evropski izveštaj. Kazna za osiguravajuće društvo za privredni prestup koji čini ako uz polisu ne predaju i uslove i Evropski izveštaj je 300.000 do 3.000.000 dinara. Odgovorno lice u osiguravajućem društvu biće kažnjeno kaznom u iznosu od 100.000 do 200.000 dinara za ovakav privtedni prestup.

Lice koje upravlja motornim vozilom, vlasnik ili korisnik vozila, dužno je da prilikom upotrebe vozila u saobraćaju ima polisu osiguranja ili drugi dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju koji mora predočiti ovlašćenom  službenom licu na njegov zahtev. Ukoliko vozač prevoznog sredstva za vreme upotrebe nema polisu osiguranja ili drugi dokaz o zaključenom osiguranju i Evropski izveštaj biće kažnjen za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara. Ukoliko ne predoči službenom licu traženu dokumentaciju vozač će biti kažnjen za prekršaj kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara. Vlasnik vozila dužan je da licu koje upotrebljava njegovo vozilo omogući da za vreme upotrebe ima polisu ili neki drugi dokaz o osiguranju. Kazna za nepoštovanje ove obaveze je za:

-Privredno društvo ili drugo pravno lice za ovaj prvredni prestup od 100.000 do 3.000.000 dinara,

-Odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom  za ovaj privredni prestup od 20.000 do 200.000 dinara,

-Preduzetnike za ovakav prekršaj od 10.000 do 300.000 dinara,

-Fizičko lice, vlasnika prevoznog sredstva od 10.000 do 50.000 dinara.

Vlasnik motornog vozila mora imati i Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi. U suprotnom kazna je :

-Za privredno društvo ili drugo pravno lice za ovakav privredni prestup od 100.000 do 3. 000.000. dinara.

-Za odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu za ovakav privredni prestup  od 20.000 do 200.000 dinara,

-Za preduzetnika za ovakav prekršaj od 10.000 do 300.000 dinara,

-Za fizičko lice od 10.000 do 50.000 dinara.

U slučaju saobraćajne nezgode, učesnici su dužni da popune, potpišu i međusobno razmene Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi, saglasno zakonu kojim se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima. Vozač koji ne postupi ovako ili ne  pruži lične podatka i podatke o osiguranju licima, učesnicima saobraćajne nezgode, koji na osnovu polise imaju pravo kazniće se za prekršaj kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara.Uredno popunjen Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi oštećeno lice i osiguranik mogu koristiti kao odštetni zahtev po osnovu osiguranja od autoodgovornosti.

 

Vlasnici motornih vozila su dužni da zaključe ugovor o osiguranju od štete koju pričine trećim licima upotrebom vozila. Vlasnik motornog vozila dužan je da zaključi ugovor o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti prilikom dobijanja odgovarajuće dozvole za upotrebu i da obnavlja to osiguranje dok  je god vozilo u saobraćaju. Pre nego što vozač izvrši registraciju svog vozila , produži registraciju ili uzima probne tablice dužan je da obavi ovu vrstu osiguranja i da prilikom registracije… pokaže nadležnom organu da ima zaključen ugovor o osiguranju od autoodgovornosti. Ako se u toku važenja ugovora o osiguranju od autoodgovornosti promeni vlasnik motornog vozila, prava i obaveze iz tog ugovora prelaze na novog vlasnika i traju do isteka tekućeg perioda osiguranja.

Osiguranje od štete pričinjene trećim licima obuhvata, štete nastale usled smrti, povrede, narušavanje zdravlja, uništenja ili oštećenja stvari. Kada govorimo o oštećenju stvari tu podrazumevamo stvari koje je vozač primio na prevoz, a koje služe za ličnu upotrbu lica koja su se nalazila u vozilu, ali ne i za štetu na stvarima koje je primio na prevoz, a ne služe  za ličnu upotrebu putnka u vozilu. Vlasnik se ovom vrstom osiguranja obezbeđuje i od štete koja je posledica pada stvari sa motornog vozila. Lica koja nemaju pravo na naknadu štete po osnovu osiguranja od autoodgovornosti su :

1) vlasnik motornog vozila čijom mu je upotrebom pričinjena šteta, za štete na stvarima;

2) vozač motornog vozila čijom mu je upotrebom pričinjena šteta;

3) lice koje je svojevoljno ušlo u motorno vozilo čijom mu je upotrebom pričinjena šteta, a koje je znalo da je to vozilo protivpravno oduzeto;

4) lice koje je štetu pretrpelo:

(1) upotrebom motornog vozila za vreme zvanično odobrenih auto-moto i karting takmičenja i delova tih takmičenja na zatvorenim stazama, na kojima je cilj postizanje maksimalne brzine, kao i na probama (treningu) za ta takmičenja,

(2) usled dejstva nuklearne energije tokom prevoza nuklearnog materijala,

(3) usled vojnih operacija, vojnih manevara, pobuna ili terorističkih akcija, ako postoji uzročna veza između tih dejstava i nastale štete.

SUMA OSIGURANJA

Obaveza društva za osiguranje po osnovu obaveznog osiguranja ograničena je sumom osiguranja, odnosno osiguranom sumom važećom na dan nastanka štetnog događaja, ako ugovorom o osiguranju nije ugovorena viša suma.

Suma osiguranja, odnosno osigurana suma predstavlja maksimalnu obavezu društva za osiguranje, po jednom štetnom događaju.

Dinarska protivvrednost sume osiguranja, odnosno osigurane sume, odštetnog zahteva za male štete, obračunava se po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan nastanka štetnog događaja.

Iznos najniže sume na koju može biti ugovoreno osiguranje od autoodgovornosti određuje Vlada na predlog Narodne skupštine. Iznos najviše sume osiguranja ne može biti viši od 1.000.000 evra za štetu na licima po jednom štetnom događaju, bez obzira na broj oštećenih lica ; 200.000 evra za štetu na stvarima po jednom štetnom događaju , što znači ukoliko ima više ooštećenih lica , a ukupna naknada prelazi iznos od 1.000.000 evra ili za štetu na stvarima 200.000 evra prava oštećenih lica prema osiguravajućem društvu se smanjuju do ovog iznosa.

POSTUPAK NAKON SAOBRAĆAJNE NEZGODE

Vlasnik motornog vozila tj. učesnik u saobraćajnoj nezgodi je dužan da odgovorno društvo za osiguranje obavesti o saobraćajnoj nezgodi u roku od 15 dana od dana kada se dogodila saobraćajna nezgoda.u suprotnom kazna je :

-za ovakav privredni prestup za privredno društvo ili drugo pravno lice u iznosu od 100.000 do 3.000.000 dinara,

-za ovakav privredni prestup za odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu u iznosu od 20.000 do 200.000 dinara,

-za preduzetnika za ovakav prekršaj u iznosu od 10.000 do 300.000 dinara,

-za fizičko lice kao vlasnika vozila za ovakav prekršaj u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara.

Vozač je dužan dati osiguranju podatke o nezgodi, učesnicima koji su osiguranju potrebni ako ne pruži tražene podatke kazna za taj prekršaj je 10.000 do 50.000 dinara. Za ovakav prekršaj  kazniće se i fizičko lice – učesnik štetnog događaja novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Oštećeno lice u saobraćajnoj nezgodi ostvaruje potraživanje po osnovu autoodgovornosti podnošenjem odštetnog zahteva neposredno osiguravajućem društvu. Oštećeno lice može podneti zahtev za naknadu štete i svom osiguravajućam društvu sa kojim ima zaključen ugovor o osiguranju ukoliko je to predviđeno tim ugovorom. U tom slučaju društvo koje  je isplatilo štetu ima pravo na naknadu šete od društva čiji je osiguranik kriv za saobraćajnu nezgodu.

Nakon prijema odštetnog zahteva društvo za osiguranje je dužno da utvrdi osnov i visinu tog zahteva, da dostavi podnosiocu zahteva obrazloženu ponudu za nakanadu štete i da isplati naknadu štete, a sve to u roku od 14 dana od dana prijema zahteva. Ako podneti odštetni zahtev nije potpun, društvo za osiguranje je dužno da se u roku od 8 dana od podnošenja zahteva pismenim putem zatraži od podnosioca da kompletira zahtev. Ako društvo ne može da u roku od 14 dana od dana prijema  zahteva utvrdi osnov i visinu odštetnog zahteva, društvo je dužno da u roku od 45 dana od prijema zahteva kada je reč o šteti na stvarima i u roku od 90 dana kada je reč o šteti na licima utvrdi osnov i visinu odštetnog zahteva i da dostavi obrazloženu ponudu oštećenom, a u daljem roku od 14 dana i da isplati naknadu štete.

NESPORNI DEO

je naknada štete u slučaju kada je ponuda društva , nakon što utvrdi osnov i visinu odštetnog zahteva, manja od potraživanja oštećenog lica. Tada je društvo dužno da oštećenom ponudi i izvrši isplatu nespornog dela na ime predujma u roku od 14,45 ili 90 dana zavisno od toga koliko je vremena društvu bilo neophodno da utvrdi osnov i visinu odštetnog zahteva. Oštećeni nakon što prihvati nesporni deo štete ima pravo da potražuje sporni deo štete.

MALA ŠTETA

je šteta za koju odštetni zahtev iznosi manje od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i za koju se uz odštetni zahtev dostavljaju dokazi iz kojih se moše utvrditi obaveza društva za osiguranje. Društvo je dužno da naknadu male štete isplati u roku od 8 dana od prijema odštetnog zahteva. Društvo je dužno da isplati štetu u roku od 8 dana i kada u postupku nakande štete utvrdi da je iznos štete do 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti iako zahtev za naknadu štete nije opredeljen kao zahtev za malu šteteu.

Ukoliko društvo utvrdi da nema osnova za naknadu štete dužno je da u roku od 8 dana  od dana utvrđivanja obavesti o tome podnosioca odštetnog zahteva, a sve u skladu sa rokovima za odlučivanje tj 14, 45 ili 90 dana.

Ukoliko društvo ne dostavi obrazloženu ponudu oštećenom ili ne obavesti oštećenog da za njegov odštetni zahtev nema osnova u roku od 90 dana od dana prijema odštetnog zahteva ili ne isplati malu štetu u roku od 8 dana od prijema odštetnog zahteva, oštećeni može podneti tužbu sudu i o tome obavestiti Narodnu banku Srbije.

Društvo za osiguranje ne može oštećenom licu u odgovoru na zahtev isticati prigovore koje bi mogao isticati na osnovu zakona ili ugovora prema svom osiguraniku. Društvo za osiguranje koje naknadi štetu oštećenom licu stupa u njegovo pravo prema licu odgovornom za štetu, za iznos isplaćene naknade, kamatu od isplate naknade i troškove postupka, ako obaveza društva nije nastupila prema uslovima ugovora o osiguranju od autoodgovornosti odnosno ako je lice koje je  odgovorno za štetu izgubilo prava iz osiguranja.

Osigurano lice gubi prava iz osiguranja u sledećim slučajevima:

1) ako vozač nije koristio motorno vozilo u skladu sa njegovom namenom;

2) ako vozač nije imao vozačku dozvolu za upravljanje motornim vozilom određene kategorije, osim ako je vozilom upravljalo lice koje je kandidat za vozača za vreme obuke za upravljanje vozilom, uz poštovanje propisa kojima je ta obuka regulisana;

3) ako je vozaču oduzeta vozačka dozvola ili je isključen iz saobraćaja ili mu je izrečena zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom, odnosno zaštitna mera zabrane upotrebe inostrane vozačke dozvole na teritoriji Republike Srbije;

4) ako je vozač upravljao motornim vozilom pod uticajem alkohola iznad dozvoljene granice, opojnih droga, odnosno zabranjenih lekova ili drugih psihoaktivnih supstanci;

5) ako je vozač štetu prouzrokovao namerno;

6) ako je šteta nastala zbog toga što je motorno vozilo bilo tehnički neispravno, a ta je okolnost vozaču vozila bila poznata;

7) ako je vozač posle saobraćajne nezgode napustio mesto događaja, a da nije dao svoje lične podatke i podatke o osiguranju.

Gubitak prava iz osiguranja odgovornog lica nema uticaja na pravo oštećenog lica na naknadu štete.

Društvo za osiguranje koje naknadi štetu oštećenom licu štetu , stupa u prava oštećenog lica prema licu koje je odgovorno za štetu, za iznos isplaćene naknade, kamatu od isplate naknade i troškove postupka.

I u slučaju kada je vozilom koje je prouzrokovalo štetu upravljalo neovlašćeno lice, društvo koje je naknadilo štetu stupa u prava oštećenog prema odgovornom licu, za iznos isplaćene naknade, kamatu od isplate naknade i troškove postupka.