Hipoteka

Hipoteka je založno pravo na nekretnini na osnovu koga  hipotekarni poverilac  može naplatiti svoje potraživanje iz vrednosti te nekretnine (ukoliko dužnik to ne učini na vreme) pre ostalih poverilaca. Hipoteka predstavlja način zalaganja nepokretnosti, to je ujedno i jedini mogući način zalaganja nepokretnosti koji pogoduje i poveriocu i dužniku. Dužniku jer dobija povoljnije uslove kredita, nižu kamatu, može da koristi nepokretnost koja je opterćena hipotekom dok za poverioca predstavlja sigurnost da će naplatiti svoje potaživanje zajedno sa kamatama.

Za razliku od založnog prava na pokretnim stvarima kod kojih se u najvećem broju slučajeva stvar koja je predmet zaloge predaje u ruke poveriocu, kod hipoteke to nije slučaj, dužnik i dalje neometano nastavlja da koristi tu nekretninu.

Sadržaj:

1.Predmet hipoteke može da bude

1.1 Šta hipoteka obuhvata

2. Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

3. Koje potraživanje može da bude namireno hipotekom

4. Način nastanka i vrste hipoteka

5. Ugovor o hipoteci

5.1 Zaključenje

6. Uknjižba hipoteke

7. Ugovor o hipoteci mora obavezno da sadrži

7.1 Odredbe ugovora koje su ništave, ukoliko su ugovorene uzima se da ne postoje

8. Založna izjava

9. Prava vlasnika nepokretnosti

9.1 Obaveze vlasnika nepokretnosti

10. Dodatno obezbeđenje

11. Ustupanje potraživanja

12. Namirenje

12.1 Izbor namirenja

12.2. Vansudski postupak namirenja

Prva opomena

12. 3 Opomena o prodaji nepokretnosti

13. Zabeležba hipotekarne prodaje

14. Pravo na sastanak

15. Slanje pismena

16. Pravo prodaje poverioca

16.1 Aukcijska prodaja

16.2 Prodaja neposrednom pogodbom

17. Namirenje kada je predmet hipoteke objekat u izgradnji

18. Raspodela sredstava dobijenih vansudskom prodajom

19. Prestanak hipoteke

19.1 Ispis

19.2 Ispis na zahtev vlasnika


1. Predmet hipoteke može da bude:

  • nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.)
  • deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
  • sulasnički udeo u nepokretnoj stvari;
  • poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja (stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
  • pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja,naročito pravo građenja, pravo preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
  • objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan,

poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira da li je već  izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata.

Hipoteka može da optereti više nepokretnosti, onda se naziva zajednička hipoteka, to se obično čini kada je vrednost jedne nepokretnosti suviše mala da bi se moglo naplatiti celo potraživanje.

Ovakva hipoteka se može ustanoviti  bez obzira da li pripadaju istom ili različitim vlasnicima.

Poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti jedne ili više nepokretnosti.

1.1Šta hipoteka obuhvata:

Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:

  • sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
  • pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
  • sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

2. Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost svih suvlasnika.

Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara.

Ako dođe do  namirenju, ostali  suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo preče kupovine.

3. Koje potraživanje može da bude namireno hipotekom

Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti, može da bude obezbeđeno hipotekom. Potraživanje  obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.

Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

4. Način nastanka i vrste hipoteka

Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:

  • ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
  • založne izjave (jednostrana hipoteka);
  • zakona (zakonska hipoteka);
  • sudske odluke (sudska hipoteka).

5. Ugovor o hipoteci

Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje, ako dug ne bude isplaćen o dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti. Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi. Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu i dr.).

5.1 Zaključenje

Ugovor o hipoteci zaključuje se u pismenoj formi, sa potpisima overenim u sudu. Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji.

6. Uknjižba hipoteke

Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:

  • vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
  • dužnika;
  • poverioca.

U slučaju upisa hipoteke na objekte u izgradnji, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:

  • Na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po službenoj dužnosti;

  • Ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po službenoj dužnosti.

Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika prema licima u čiju korist je upisana hipoteka. Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo, koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.

Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

7. Ugovor o hipoteci mora obavezno da sadrži:

  • ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i dužnika, ako su to različita lica;
  • bezuslovnu izjavu vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti (clausula intabulandi);
  • precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti

obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima  dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji se određuje dospelost, ako rok nije određen;

  • podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima,  uključujući i dokaz o vlasništvu,;
  • podatke o stvarima koje hipoteka obuhvata.

7.1 Odredbe ugovora koje su ništave, ukoliko su ugovorene uzima se da ne postoje

  • poverilac može da proda nepokretnost suprotno odredbama zakona o hipoteci

  • nepokretnost po neodređenoj ili unapred određenoj ceni prelazi u svojinu poverioca ili trećeg lica.

Ništava je odredba ugovora o hipoteci na osnovu koje poverilac ima

pravo da upotrebljava predmet hipoteke, odnosno da pribira plodove koje daje

predmet hipoteke.

Ništava je odredba ugovora o hipoteci na osnovu koje vlasnik ne

može da otuđi predmet hipoteke ili da ga optereti hipotekom u korist docnijeg

poverioca.

8. Založna izjava

Založna izjava je isprava sačinjena od strane vlasnika, kojom se on jednostrano obavezuje, ukoliko dug ne bude isplaćen o dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na način propisan zakonom.

Založna izjava po formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci.

Upis hipoteke na osnovu založne izjave vrši se na zahtev vlasnika ili poverioca.

9. Prava vlasnika nepokretnosti

Vlasnik i posle nastanka hipoteke ima pravo da:

  • drži predmet hipoteke;
  • upotrebljava predmet hipoteke prema uobičajenoj nameni;
  • pribira prirodne ili građanske plodove koje predmet hipoteke daje;
  • otuđi predmet hipoteke i prenese pravo na pribavioca, u kom  slučaju se ne menja ništa u dužnikovoj obavezi i u obezbeđenom potraživanju.

9.1 Obaveze vlasnika nepokretnosti

Vlasnik ne sme fizički menjati predmet hipoteke (pregrađivanje, dogradnja, rušenje, spajanje, deoba, i dr.) bez pismene saglasnosti poverioca, koju poverilac neće odbiti da izda bez opravdanog razloga.

Vlasnik je dužan da čuva i održava predmet hipoteke kao dobar domaćin, odnosno dobar privrednik, da ne bi svojim postupcima ili propustima umanjio vrednost nepokretnosti.

Vlasnik će osigurati predmet hipoteke od svih uobičajenih rizika pre zaključenja ugovora o hipoteci.

Poverilac ima pravo pristupa nepokretnosti, uključujući i ulazak u nepokretnost bez obzira ko se u njoj nalazi (vlasnik, zakupac i dr.), radi kontrole održavanja ili iz drugih opravdanih razloga, ako je hipoteka zasnovana u skladu sa odredbama člana 15. ovog zakona ili ako je takvo pravo izričito utvrđeno u ugovoru o hipoteci, odnosno založnoj izjavi.

Vlasnik, zakupac i svaki drugi neposredni držalac nepokretnosti dužan

je da sarađuje sa poveriocem u postupku prodaje, a naročito da omogući pristup

predmetu hipoteke (ulazak u stan i sl.), ako je hipoteka zasnovana u skladu sa

odredbama člana 15. ovog zakona ili ako je takvo pravo izričito utvrđeno u ugovoru o

hipoteci, odnosno založnoj izjavi.

Kada saglasnost lica koje po punovažnom pravnom osnovu ima državinu nepokretnosti nije sadržana u verodostojnoj ili izvršnoj ispravi iz _lana 15. ovog zakona, odnosno u ugovoru o hipoteci ili založnoj izjavi, prava i obaveze iz st. 4. i 5. ovog člana ne mogu se sprovesti bez saglasnosti takvog lica.

10. Dodatno obezbeđenje

Poverilac ima pravo da zahteva da mu dužnik pruži dodatno obezbeđenje sličnog stepena sigurnosti ako:

  • je zbog ponašanja, odnosno radnji vlasnika, odnosno neposrednog držaoca, vrednost predmeta hipoteke smanjena; ili
  • zbog radnji koje vlasnik namerava da preduzme preti opasnost od smanjenja vrednosti predmeta hipoteke.

  • ako dužnik ne pruži dodatno obezbeđenje, poverilac ima pravo da zahteva naplatu celog potraživanja iz vrednosti nepokretnosti bez odlaganja;
  • smanjenje vrednosti predmeta hipoteke utvrđuje sudski veštak, na zahtev poverioca.

11. Ustupanje potraživanja

Potraživanje obezbeđeno hipotekom može da se ustupi na osnovu ugovora između poverioca i lica kome se potraživanje ustupa.

Ugovor o prenosu hipoteke koji se zaključuje odvojeno od ustupanja potraživanja ne proizvodi pravno dejstvo.

  • zaključuje se u pismenoj formi, sa potpisima overenim od strane suda.
  • prenosi hipoteku na lice kome se potraživanje ustupa;
  • proizvodi dejstvo prema trećim licima na osnovu upisa u registar nepokretnosti.

12. Namirenje

Hipotekarni poverilac može, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, da

namiri svoje potraživanje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, bez obzira u čijoj

svojini ili državini se ona nalazi u tom trenutku.

Namirenje iz stava 1. ovog _lana sprovodi se u skladu sa ovim zakonom, odnosno zakonom kojim se uređuje izvršni postupak, kao i zakonom koji ure_uje prinudnu naplatu poreskih potraživanja na nepokretnostima.

Kada je ugovor o hipoteci sa_injen u obliku verodostojne isprave ili izvršne isprave iz _lana 15. ovog zakona, primenjuju se pravila vansudskog namirenja utvr_ena ovim zakonom.

12.1 Izbor namirenja

Hipotekarni poverilac može da zahteva da svoje dospelo potraživanje

namiri:

  • najpre iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, a zatim iz ostale imovine dužnika;
  • istovremeno iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti i iz dužnikove imovine.
  • najpre iz dužnikove imovine, pa tek potom iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti.

12.2. Vansudski postupak namirenja

Prva opomena

Ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, hipotekarni poverilac iz verodostojne isprave ili izvršne isprave iz _lana 15. ovog zakona, poslaće opomenu u pismenoj formi istovremeno dužniku i vlasniku predmeta hipoteke (ako su različita

lica), čime se pokreće postupak vansudskog namirenja po ovom zakonu.

Opomena sadrži sledeće elemente:

  • podatke o ugovoru o hipoteci i hipotekovanoj nepokretnosti;

  • opis povrede ugovora o hipoteci na osnovu koga se zahteva realizacija hipoteke;
  • radnje koje dužnik mora da preduzme da bi isplatio dug i izbegao prodaju nepokretnosti;
  • rok u kome dužnik mora da isplati dug da bi izbegao prodaju nepokretnosti;
  • opomenu da ukoliko dužnik ne preduzme te radnje i time isplati dug, poverilac će potraživati celokupan iznos potraživanja i prodajom hipotekovane nepokretnosti izgubiti državinu na nepokretnosti;
  • ime i neophodne podatke o predstavniku poverioca kome se dužnik može obratiti za dobijanje više informacija;
  • druge informacije za koje poverilac smatra da su od značaja.

12. 3 Opomena o prodaji nepokretnosti

Ukoliko u roku od 30 dana od dana prijema prve opomene dužnik ne isplati dug, poverilac će dužniku i vlasniku nepokretnosti uputiti opomenu o prodaji nepokretnosti koja sadrži:

  • podatke o ugovoru o hipoteci i hipotekovanoj nepokretnosti;
  • opis povrede ugovora o hipoteci na osnovu koga se zahteva realizacija hipoteke;
  • obaveštenje da je celokupan dug dospeo na naplatu;
  • iznos duga koji je dospeo na naplatu;
  • radnje koje dužnik ili vlasnik mora da preduzme da bi isplatio dug i izbegao prodaju nepokretnosti;
  • rok u kome dužnik ili vlasnik mora da ispuni obaveze da bi izbegao prodaju nepokretnosti;
  • opomenu da ukoliko dužnik ili vlasnik ne preduzme te radnje i time ispuni dug, poverilac će prodajom hipotekovane nepokretnosti prekinuti državinu na nepokretnosti;
  • obaveštenje o izboru načina prodaje nepokretnosti;
  • ime i neophodne podatke o predstavniku poverioca kome se dužnik može obratiti radi održavanja sastanka;
  • druge informacije za koje poverilac smatra da su od značaja.

13. Zabeležba hipotekarne prodaje

Poverilac će istovremeno poslati registru nepokretnosti zahtev da se izvrši zabeležba hipotekarne prodaje u korist poverioca i:

  • kopiju opomene o prodaji nepokretnosti;
  • kopiju ugovora o hipoteci;
  • izjavu da dužnik do tog dana nije ispunio dug;
  • dokaze da su prva opomena i opomena o prodaji poslate dužniku i vlasniku nepokretnosti.

Registar nepokretnosti će, u roku od sedam dana od dana prijema zahteva za zabeležbu, izvršiti zabeležbu hipotekarne prodaje u korist poverioca i dostaviti poveriocu, dužniku i vlasniku nepokretnosti rešenje o zabeležbi hipotekarne prodaje.

Zabeležba hipotekarne prodaje i rešenje hipotekarne prodaje sadrži:

  • izričito ovlašćenje da hipotekarni poverilac, kada rešenje postane pravosnažno, ali ne pre isteka roka od 30 dana od dana izdavanja rešenja, može kao hipotekarni poverilac u svoje ime prodati nepokretnost.
  • zabranu prodaje hipotekovane nepokretnosti od strane vlasnika.

Vlasnik, dužnik i poverilac imaju pravo žalbe nadležnom organu na rešenje o zabeležbi hipotekarne prodaje u roku od 15 dana od dana prijema rešenja. Nadležni organ mora doneti drugostepeno rešenje u roku od 15 dana od dana podnošenja žalbe.

Žalba će biti uvažena ako dužnik ili vlasnik dostavi registru

nepokretnosti nesporne pismene dokaze da:

  • potraživanje ne postoji;
  • hipoteka ne postoji;
  • potraživanje nije dospelo za naplatu; ili
  • je dug isplaćen.

Drugostepeno rešenje je i izvršno i protiv njega nije dozvoljena tužba ili pravni lek.

14. Pravo na sastanak

Dužnik, odnosno vlasnik nepokretnosti može, u roku od 10 dana od dana dobijanja opomene o prodaji nepokretnosti, zatražiti sastanak sa poveriocem odnosno njegovim predstavnikom, koji je u obavezi da ga primi u svojim prostorijama u toku radnog vremena.

Pravo poverioca da pristupi prodaji hipotekovane nepokretnosti neće  biti ograničeno ili odloženo ako se strane ne dogovore na način predložen od strane

dužnika na ovom sastanku.

15. Slanje pismena

Opomena, obaveštenje i dr. se smatra uručenim dužniku ako je poslato preporučenom poštom na adresu:

  • hipotekovane nepokretnosti;
  • dužnika, navedenu u ugovoru o hipoteci, ako je adresa dužnika drugačija od adrese hipotekovane nepokretnosti;
  • vlasnika nepokretnosti, ako vlasnik nije dužnik.

Pismeno se smatra uručenim poveriocu ako je poslato preporučenom poštom na adresu poverioca iz ugovora o hipoteci ili na adresu iz poveriočeve opomene u kojoj se zahteva odgovor dužnika.

16. Pravo prodaje poverioca

Ako dužnik ne isplati dug do dana pravosnažnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, a od dana izdavanja tog rešenja prođe rok od 30 dana, poverilac na osnovu rešenja može pristupiti prodaji hipotekovane nepokretnosti putem aukcije ili neposredne pogodbe.

Izbor jednog načina prodaje ne isključuje mogućnost primene drugog načina prodaje, ako nepokretnost ostane neprodata.

Pre pristupanja prodaji poverilac je dužan da utvrdi orijentacionu tržišnu vrednost nepokretnosti angažovanjem ovlašćenog sudskog veštaka.

16.1 Aukcijska prodaja

Poverilac može sam organizovati aukcijsku prodaju nepokretnosti ili je može poveriti licu koje se time profesionalno bavi.

Oglas o održavanju aukcijske prodaje mora biti na vidan način objavljen u dnevnom listu koji se prodaje u regionu u kome se nalazi hipotekovana nepokretnost i to najmanje 45 dana pre zakazane prodaje.

Javni oglas sadrži:

  • opis nepokretnosti;
  • ime i prezime, odnosno naziv poverioca;
  • podatke kako kontaktirati poverioca;
  • početnu cenu na aukciji;
  • vreme i mesto aukcije;
  • druge informacije za koje poverilac smatra da su od značaja.

Poverilac će istovremeno poslati dužniku, vlasniku nepokretnosti, odnosno trećim licima koja imaju prava na hipotekovanoj nepokretnosti obaveštenje o oglasu koje sadrži:

  • sve elemente oglasa;
  • izjavu u kom roku se može isplatiti celokupan dug da bi se izbegla prodaja.

Početna cena na aukciji ne može biti niža od 75% procenjene vrednosti.

Ako prva aukcija ne uspe, početna cena na drugoj aukciji ne može biti niža od 60% od procenjene vrednosti.

Izuzetno od odredaba st. 5. i 6. ovog _lana, poverilac i vlasnik, odnosno dužnik mogu, prilikom organizovanja aukcijske prodaje, u pismenom obliku ugovoriti da se nepokretnost može prodati i po nižoj ceni od 75% procenjene vrednosti, odnosno od 60% procenjene vrednosti.

Poverilac može dati sopstvenu ponudu na aukciji.

16.2 Prodaja neposrednom pogodbom

Poverilac, na osnovu pravnosnažnog rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, a po isteku roka od 30 dana od dana izdavanja rešenja, može u svoje ime prodati nepokretnost neposrednom pogodbom, po ceni koja je približna tržišnoj.

Pod tržišnom cenom, u smislu ovog zakona, podrazumeva se uobičajena cena koja se može postići prodajom te nepokretnosti u dobroj veri, u vreme hipotekarne prodaje.

Poverilac može prodavati nepokretnost samostalno ili uz angažovanje advokata, odnosno agencije za promet nepokretnosti.

Ukoliko se prodaja vrši preko advokata ili preko agencija za promet

nepokretnosti, uobičajeni honorar, odnosno provizija mogu biti uključeni u prodajnu cenu.

Najkasnije u roku od 15 dana pre zaključenja ugovora o prodaji nepokretnosti, poverilac će o prodaji obavestiti dužnika, vlasnika nepokretnosti i lica koja imaju druga prava na nepokretnosti, obaveštenjem koje sadrži:

  • iznos celokupnog potraživanja;
  • procenjenu vrednost nepokretnosti;
  • bitne elemente ugovora o prodaji nepokretnosti;
  • datum za kada se predviđa zaljučenje ugovora o kupoprodaji;
  • način na koji će se sredstva dobijena od prodaje raspodeliti;
  • datum kada nepokretnost mora biti iseljena i ispražnjena;
  • izjavu u kom roku može da se ispuni celokupna obaveza, da bi se izbegla prodaja nepokretnosti.

17. Namirenje kada je predmet hipoteke objekat u izgradnji

Ako je predmet hipoteke objekat u izgradnji, njegova prodaja radi namirenja vrši se ustupanjem prava gradnje utvrđenog pravnosnažnim odobrenjem za gradnju, uz naknadu, i prodajom stvari koje su ugrađene u objekat u izgradnji.

Organ koji je izdao odobrenje za gradnju, na zahtev kupca objekta u

izgradnji, izdaće bez odlaganja kupcu istovetno odobrenje za gradnju na njegovo ime

i poništiti staro odobrenje za gradnju.

18. Raspodela sredstava dobijenih vansudskom prodajom

Nepokretnosti

Poverilac će, u roku od sedam dana od dana naplate prodajne cene nepokretnosti, sledećim redom namiriti:

  • troškove prodaje, uključujući troškove i honorare trećih lica;
  • potraživanje hipotekarnog poverioca;
  • potraživanje hipotekarnog poverioca nižeg reda ili drugog poverioca sa jednakim redom obezbeđenja;
  • preostali iznos pripada dužniku.

Poverilac će, u roku od sedam dana nakon raspodele sredstava, dužniku i svim trećim licima koja imaju prava na nepokretnosti, dostaviti konačni obračun raspodele sredstava.

19. Prestanak hipoteke

19.1 Ispis

Hipoteka prestaje ispisom iz registra nepokretnosti u koji je bila upisana, u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: ispis hipoteke).

Ispis hipoteke vrši se, na zahtev dužnika, vlasnika ili poverioca, ako obezbeđeno potraživanje prestane na način dozvoljen zakonom.

19.2 Ispis na zahtev vlasnika

Ispis hipoteke na zahtev vlasnika, vrši se samo ako je dug isplaćen u potpunosti.

Zahtev treba da sadrži:

  • pismenu izjavu hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke; ili
  • pravnosnažnu sudsku odluku kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo.

Poverilac je dužan da dozvoli brisanje hipoteke ukoliko mu je potraživanje u celosti isplaćeno.

Poverilac je dužan da izda dužniku i vlasniku hipotekovane nepokretnosti potvrdu o izmirenom dugu, bez odlaganja, nakon izmirenja duga, i da mu da saglasnost za brisanje hipoteke.