Susvojina

Susvojina postoji kada dva ili više lica imaju pravo svojine na istoj stvari, svaki shodno svom udelu.

Delovi suvlasnika su određeni razlomkom: ¼ ½ ¾. ( Nikola i Predrag vlasnici su sa po ½, stana br 24. koji se nalazi u ulici Bulevar revolucije br. 223).

Ako nije drugačije određeno uzima se da su delovi jednaki.

Kod susvojine postoji jedinstveno pravo svojine čije je vršenje podeljeno između više suvlasnika.

Sadržaj:

1. Nastanak

2. Raspolaganje

3. Korišćenje

4, Sudska zaštita

5. Prihodi od stvari

6. Upravljanje

6.1. Redovno upravljanje

6.2. Vanredno upravljanje

7. Deoba / razvrgnuće


1. Nastanak

Susvojina može nastati:

  • ugovorom o kupoprodaji
  • ugovorom o poklonu
  • ugovorom o razmeni
  • ugovorom o deobi zajedničke imovine
  • testamentom
  • sudskom odlukom

2. Raspolaganje

Suvlasnik može raspolagati svojim udelom  bez saglasnosti ostalih suvlasnika, ali suvlasnici imaju pravo preče kupovine (suvlasnik koji namerava da proda svoj deo mora ga prvo ponuditi ostalim suvlasnicima, ukoliko oni odbiju da kupe, suvlasnik ne može prodati svoj deo trećem licu pod povoljnijim uslovima nego što je ponudio ostalim suvlasnicima).

Suvlasnik ne može ustanoviti stvarne službenosti u korist neke druge nepokretnosti jer se one nužno odnose na celu nepokretnost pa bi takvo raspolaganje zadiralo u prava ostalih suvlasnika. (uspostavljanje prava prolaza, pravo upotrebe bunara).

Suvlasnik ima pravo da stvar drži i da se njome koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima, srazmerno svom udelu, ne dirajući prava ostalih suvlasnika.

3. Korišćenje

Način korišćenja stvari zavisi od vrste stvari i sporazuma suvlasnika.

4, Sudska zaštita

Svaki od vlasnika ima pravo na sudsku zaštitu u odnosu na treća lica, čak i u slučaju da ostali suvlasnici ne žele da pokrenu sudski postupak. Takođe, suvlasnici imaju pravo na sudsku zaštitu i u međusobnim odnosima.( vidi državinske tužbe)

5. Prihodi od stvari

Prihodi od stvari pripadaju suvlasnicima srazmerno njihovim udelima.

Primer;

( Nikola je suvlasnik sa ¼ idealnog dela, Predrag je suvlasnik sa ¾ idealnog dela stana br 24. koji se nalazi u ulici Bulevar revolucije br. 223. Oni ovaj stan izdaju u zakup za mesečnu kiriju koja iznosi 400 evra, tako da Nikoli pripada 100 evra dok Predragu pripada 300 evra).

6. Upravljanje

Suvlasnik zajedno sa ostalim suvlasnicima ima pravo da upravlja stvari.

6.1. Redovno upravljanje

Za poslove redovnog upravljanja( redovne popravke) potrebna je saglasnost većine, većina se ne računa prema broju lica već prema veličini udela.

Uzmimo prethodni primer gde je Nikola suvlasnik sa ¼ a, Predrag sa ¾, u ovom slučaju Predragu neće biti potrebna Nikolina saglasnost za poslove redovnog upravljanja, Predrag je ovlašćen da takve odluke donosi samostalno.

6.2. Vanredno upravljanje

Za poslove vanrednog upravljanja ( raspolaganje, promena namene stvari) zahteva se jednoglasnost. Tako da u ovom slučaju Nikola i Predrag donose odluke spoazumno, kada bi Predrag želeo da stan pretvore u poslovni prostor sa tom odlukom bi morao da se složi i Nikola.

Zaključenje ugovora o zakupu smatra se vanrednim upravljanjem i za njegovo zaključenje potrebna je saglasnost svih suvlasnika.

Suvlasnik je dužan da učestvuje u snošenju troškova upotrebe, upravljanja, održavanja srazmerno veličini svog udela.


7. Deoba / razvrgnuće

Suvlasnička zajednica može prestati deobom:

Svaki od suvlasnika može tražiti deobu sem u nevreme.

Sporazum kojim bi se jedan od suvlasnika odrekao prava na deobu nevažeći je.

Ako nema sporazuma o načinu deobe pokreće se sudski postupak kojim se od suda traži da podeli stvar suvlasnicima.

Kad god je to moguće, a to znači da je stvar moguće podeliti sud će narediti da se stvar fizički podeli. U protivnom deoba će se izvršiti javnom prodajom stvari.

Ako su suvlasnici saglasni o načinu podele stvari oni o tome mogu zaključiti ugovor i na taj način podeliti stvar.