Založno pravo na pokretnim stvarima upisanim u registar


Zaloga je založno pravo kojim se bez predaje u državinu, (uz upis u registar) pokretnih stvari i prava radi obezbeđenja potraživanje poverioca.

Odnosno obezbeđenje sopstvenog ili tuđeg duga pokretnim stvarima bez predaje u državinu uz upis u registar.

Sadržaj:

1. Ugovor o zalozi

1.1 Sadržina i forma ugovora

2.  Sticanje založnog prava

3. Upis u registar

4. Pravno dejstvo založnog prava

5. Šta se može obezbediti zalogom

6. Predmet založnog prava

7. Obaveze zalogodavca

8. Prava zalogodavca

8.1 Založena stvar se može dati u zakup

8.2 Otenje predmeta založnog prava (prodaja, poklon, razmena)

8.3 Isključenje otenja

8.4 Ponovno zalaganje

8.5 Ograničenje prava na upotrebu

9. Posebne  ugovorne odredbe o namirenju

9.1 Posebno pravilo za fizička lica

10. Redosled založnih prava

10.1 Teret dokazivanja

11. Namirenje

11.1 Početak namirenja

11.2 Upis postupka namirenja u Registar zaloge

12. Način namirenja

12.1 Sudska prodaja predmeta založnog prava

12.2 Vansudska prodaja

12.3 Javna prodaja putem nadmetanja

12.4 Prodaja po tržišnoj ili berzanskoj ceni

12.5 Dužnost obaveštavanja dužnika o održavanju prodaje

12.6 Zalogodavčeva tužba sudu radi osporavanja postojanja potraživanja koje je obezbeđeno zalogom

13. Prestanak založnog prava

14. Registar zaloge




1. Ugovor o zalozi

Ugovorom o zalozi obavezuje se zalogodavac prema poveriocu da će mu pružiti obezbeđenje za njegovo potražvanje tako što će se poveriočevo pravo na stvari zalogodavca upisati u registar založnog prava.

1.1 Sadržina i forma ugovora

Obavezni elementi ugovora:

  • dan zaključenja
  • ime i prezime ili firmu
  • prebivalište ili boravište
  • predmet založnog prava sa potrebnim obeležjima
  • podatke o potraživanju koje se obezbeđuje založnim pravom.

Ugovor se zaključuje u pisanoj formi.

Ugovor ne mora da bude overen sem kada na to upućuje zakon, na primer; ugovorne strane su predvidele mogućnost založnom poveriocu da predmet zaloge proda na vansudskoj javnoj prodaji (overa potrebna).

2. Sticanje založnog prava

Poverilac stiče založno pravo upisom u Registar zaloge, na osnovu punovažnog pravnog osnova koji može biti:

  • Ugovor
  • Sporazum pred sudom
  • Sudska odluka
  • Zapisnik o popisu i prodaji

Ako je zalogodavac založio stvar na kojoj neko drugi ima pravo svojine ili ako zaloga nije punovažna iz drugih razloga, upis u Registar zaloge ne proizvodi pravno dejstvo.

3. Upis u registar

Upis založnog prava u Registar zaloge mogu tražiti poverilac ili zalogodavac.

Oni to mogu učiti lično ili preko punomoćnika, ukoliko se ovlašćuje fizičko lice koje nije advokat potrebno je da punomoćje bude overeno. Punomoćje se dostavlja registru uz zahtev za upis založnog prava.

Saglasnost za upis

Saglasnost zalogodavca je potrebna kod zaloge nastale na osnovu ugovora. Ova saglasnost mora da bude overena ukoliko je ne izdaje pravno lice.

4. Pravno dejstvo založnog prava

Poverilac čije je založno pravo upisano u Registar zaloge može se naplatiti iz vrednosti predmeta založnog prava pre ostalih poverilaca, ako mu njegovo potraživanje ne bude isplaćeno o dospelosti.

Ovo pravo ima dejstvo i prema trećem licu koje je predmet založnog prava pribavilo od zalogodavca, kao i prema bilo kom licu kod koga se predmet zaloge nađe.

5. Šta se može obezbediti zalogom

Založnim pravom može se obezbediti novčano potraživanje čiji je iznos izražen u domaćoj ili stranoj valuti.

Založnim pravom obezbeđuje se određen iznos glavnog potraživanja, kamata i troškovi naplate potraživanja.

Založnim pravom mogu se obezbediti i buduća, kao i uslovna potraživanja. U tom slučaju u Registar zaloge upisuje se najviši iznos glavnog potraživanja do kojeg založno pravo obezbeđuje uslovna ili buduća potraživanja.

Maksimalni iznos obezbeđenog potraživanja je iznos izražen u domaćoj ili stranoj valuti koja obuhvata glavni dug, kamatu i troškove naplate. Kod upisa založnog prava obavezno je navesti ovaj iznos.

6. Predmet založnog prava

Predmet založnog prava je pokretna stvar, na primer: ( automobil, kamion, autobus, razne mašine, udeli u pravnom licu, životinje, nameštaj itd.).

Predmet založnog prava mogu biti stvari ili prava koje će zalogodavac pribaviti u budućnosti.

7. Obaveze zalogodavca

Zalogodavac je dužan da, po zaključenju ugovora o zalozi, čuva predmet založnog prava na način kako bi to činio dobar domaćin.

Zalogodavac je dužan da održava predmet založnog prava u ispravnom stanju i vrši potrebne opravke na njemu.

Ugovorom o zalozi može se predvideti obaveza zalogodavca da osigura predmet založnog prava.

 

8. Prava zalogodavca


Zalogodavac i posle upisa založnog prava u Registar zaloge ima pravo da drži predmet založnog prava. Odnosno da i dalje koristi stvar koju je založio.

Ako o dospelosti ( do dana do kog je dužnik u obavezi da svoje dugovanje izmiri) ne ispuni obavezu prema založnom poveriocu, zalogodavac gubi pravo na državinu.

8.1 Založena stvar se može dati u zakup

Zalogodavac ima pravo da predmet založnog prava izda u zakup i da zaključuje druge ugovore kojima se predmet založnog prava daje na upotrebu i pribiranje plodova trećim licima, ako ugovorom nije dručije predviđeno.

8.2 Otenje predmeta založnog prava (prodaja, poklon, razmena)

Zalogodavac može otuđiti predmet založnog prava i preneti pravo svojine na treće lice.

Zalogodavac i lice na koga je preneto pravo svojine  dužni su da, bez odlaganja, podnesu zahtev radi upisa založnog prava u Registar zaloge na teret novog vlasnika.

Zalogodavac i novi vlasnik predmeta založnog prava solidarno odgovaraju založnom poveriocu za štetu koja može nastati zbog njihovog propusta da u Registar zaloge upšu založno pravo na teret novog vlasnika.

Pribavilac stiče pravo svojine opterećeno upisanim založnim pravom.

Ako zalogodavac predmet založnog prava prodaje u okviru svoje redovne delatnosti, kupac stiče pravo svojine bez tereta.

8.3 Isključenje otenja

Ugovorom o zalozi može se isključiti pravo zalogodavca da otuđi predmet založnog prava.

8.4 Ponovno zalaganje

Zalogodavac može ponovo založiti predmet založnog prava, ako ugovorom nije drukčije predviđeno.

8.5 Ograničenje prava na upotrebu

Ugovorom o zalozi može se ograničiti upotreba predmeta založnog prava i odrediti način na koji zalogodavac može ubuduće da ga upotrebljava.

Ugovorom o zalozi mogu se isključiti određeni načini upotrebe predmeta založnog prava.

9. Posebne  ugovorne odredbe o namirenju

Ako predmet založnog prava ima tržišnu ili berzansku cenu, ugovorom o zalozi može se predvideti da založni poverilac ima pravo da ga proda po toj ceni, ili da ga po toj ceni zadrži za sebe.

Ako zalogodavac ima svojstvo privrednog subjekta ugovorom o zalozi može se predvideti da založni poverilac ima pravo da predmet založnog prava proda na vansudskoj javnoj prodaji ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti.

Ako predmet založnog prava nema tržišnu ili berzansku cenu, založni poverilac ga može prodati na način na koji bi to učinio razuman i pažljiv čovek, čuvajući interese dužnika.

9.1 Posebno pravilo za fizička lica

Ako je zalogodavac fizičko lice, ugovorom o zalozi ne može se predvideti da će predmet založnog prava preći u svojinu založnog poverioca, ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti.

U tom slučaju, ugovorom o zalozi ne može se predvideti i da založni poverilac može, ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti, predmet založnog prava prodati po unapred određenoj ceni ili ga zadržati za sebe.

Ugovorom o zalozi može se predvideti da će predmet založnog prava preći u državinu založnog poverioca, ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti.

U trenutku dospelosti potraživanja, založni poverilac i zalogodavac se mogu sporazumeti da će predmet založnog prava preći u svojinu poverioca umesto isplate duga ili da će poverilac moći da ga proda po određenoj ceni ili da ga po toj ceni zadrži za sebe.

Višak vrednosti iznad iznosa potraživanja založni poverilac je dužan da isplati zalogodavcu bez odlaganja.

10. Redosled založnih prava

Založni poverilac ima pravo da iz cene postignute prodajom predmeta založnog prava naplati svoje potraživanje pre ostalih poverilaca zalogodavca.

Ako je jedan predmet založnog prava, putem upisa u Registar zaloge, založen nekolicini poverilaca, red po kome se isplaćuju njihova potraživanja iz vrednosti tog predmeta određuje se prema trenutku upisa njihovih založnih prava u Registar zaloge.

Red prvenstva između založnog prava upisanog u Registar zaloge i založnog prava koje nastaje predajom založene stvari u državinu poveriocu, određuje se prema vremenu nastanka odgovarajućeg založnog prava.

Ako upis u Registar zaloge prethodi predaji u državinu, upisano založno pravo uživa prvenstvo.

Založno pravo stečeno predajom u državinu uživa prvenstvo u odnosu na docnije založno pravo upisano u Registar zaloge, ako se zasniva na ugovoru o zalozi koji je zaključen u pismenoj formi i overen u sudu ili u drugom organu ovlašćenom za overavanje potpisa.

10.1 Teret dokazivanja

Poverilac koji tvrdi da mu je stvar bila predata u državinu pre nego što je izvršen upis u Registar zaloge u korist drugog poverioca, dužan je da dokaže da je do predaje u državinu došlo pre upisa u Registar zaloge.

11. Namirenje

Ako dužnik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti, založni poverilac stiče pravo na državinu po samom zakonu.

U trenutku dospelosti, založni poverilac stiče pravo da iz vrednosti predmeta založnog prava namiri svoje glavno potraživanje, kamatu i troškove oko ostvarenja naplate potraživanja.

Višak cene dobijen prodajom iznad iznosa potraživanja založni poverilac je dužan isplatiti zalogodavcu bez odlaganja.

Ako založni poverilac u roku od osam dana ne isplati zalogodavcu višak cene dobijen prodajom iznad iznosa potraživanja, plaća zalogodavcu propisanu zateznu kamatu.

11.1 Početak namirenja

Založni poverilac je dužan da obavesti preporučenim pismom dužnika i zalogodavca, kad to nije isto lice ili  treće lice ako se kod njega se stvar nalazi, o nameri da svoje dospelo potraživanje namiri iz vrednosti predmeta založnog prava.

Postupak namirenja počinje kad založni poverilac dostavi obaveštenje preporučenim pismom dužniku i zalogodavcu, kad to nije isto lice, na adresu upisanu u Registar zaloge.

11.2 Upis postupka namirenja u Registar zaloge

Založni poverilac je dužan da zatraži da se u Registar zaloge upiše da je započeo postupak namirenja. Posle toga zalogodavac je dužan da poveriocu omogući da se namiri iz založnog prava.

12. Način namirenja

12.1 Sudska prodaja predmeta založnog prava

Posle izvršenog upisa početka namirenja u Registar zaloge, založni poverilac može zahtevati od suda odluku da se predmet založnog prava proda na javnoj prodaji ili po tekućoj ceni kad stvar ima tržišnu ili berzansku cenu.

Ako bi troškovi javne prodaje bili nesrazmerno veliki prema vrednosti predmeta založnog prava, sud može odlučiti da ga založni poverilac proda po ceni utvrđenoj procenom stručnjaka, ili da ga, ako hoće, zadrži za sebe po toj ceni.

12.2 Vansudska prodaja

Založni poverilac može pristupiti vansudskoj prodaji predmeta založnog prava po isteku roka od 30 dana od upisa početka namirenja u Registar zaloge.

Dužnik može punovažno ispuniti dug u bilo koje vreme pre prodaje predmeta založnog prava.

12.3 Javna prodaja putem nadmetanja

Založni poverilac može pristupiti vansudskoj javnoj prodaji putem nadmetanja ako je takav način predvi|en ugovorom o zalozi.

Izuzetno, kad je zalogodavac fizičko lice, založni poverilac može pristupiti vansudskoj javnoj prodaji putem nadmetanja ako su se založni poverilac i zalogodavac o tome sporazumeli u trenutku dospelosti poveriočevog potraživanja.

Založni poverilac može poveriti sprovođenje javne prodaje stručnom licu koje se redovno bavi takvom delatnošću.

12.4 Prodaja po tržišnoj ili berzanskoj ceni

Založni poverilac može prodati predmet založnog prava po tržišnoj ili berzanskoj ceni ako je takav način prodaje predvi|en u ugovoru o zalozi.

Izuzetno, kad je zalogodavac fizičko lice, to je moguće ako su se založni poverilac i zalogodavac o tome sporazumeli u trenutku dospelosti poveriočevog potraživanja.

Tržišna cena je cena po kojoj se iste ili slične stvari redovno prodaju pod uobičajenim okolnostima na mestu i u vreme prodaje predmeta založnog prava.

Ako u mestu i u vreme prodaje predmeta založnog prava stvar nema tržišnu cenu, uzima se u obzir cena na najbližem tržištu.

Berzanska cena je cena po kojoj se iste ili slične stvari prodaju na najbližoj berzi.

Ako predmet založnog prava nema tržišnu ili berzansku cenu, založni poverilac ga može prodati na način na koji bi to učinio razuman i pažljiv čovek, čuvajući interese dužnika i zalogodavca.

12.5 Dužnost obaveštavanja dužnika o održavanju prodaje

Založni poverilac je dužan da obavesti dužnika o mestu i vremenu održavanja prodaje.

Ako je prodaja predmeta založnog prava održana bez prisustva dužnika, založni poverilac je dužan da, bez odlaganja, obavesti svakog od njih o okolnostima koje mogu biti od značaja, a naročito o izvršenoj prodaji, načinu na koji je prodaja izvršena, postignutoj ceni i troškovima.

12.6 Zalogodavčeva tužba sudu radi osporavanja postojanja potraživanja koje je obezbeđeno zalogom

Zalogodavac može osporavati pravo založnog poverioca da se namiri vansudskim putem, ako u roku od 30 dana od upisa početka namirenja u Registar zaloge podnese tužbu sudu i dokaze da poveriočevo potraživanje ili založno pravo ne postoji, da potraživanje nije dospelo za naplatu ili da je dug isplaćen.

Podnošenje tužbe ne sprečava postupak namirenja, izuzev ako zalogodavac podnese javnu ispravu ili privatnu ispravu overenu na zakonom propisan način koja sadrži dokaz da poveriočevo potraživanje ili založno pravo ne postoji, da potraživanje nije dospelo za naplatu ili da je dug isplaćen.

13. Prestanak založnog prava

Ako potraživanje založnog poverioca prestane isplatom duga ili na drugi način, založno pravo prestaje i briše se iz Registra zaloge na zahtev založnog poverioca, dužnika odnosno zalogodavca.

Kada dužnik odnosno zalogodavac, traži brisanje založnog prava, dužan je da podnese Registru zaloge pismenu izjavu založnog poverioca da pristaje na brisanje ili sudsku odluku kojom se utvrđuje da je založno pravo prestalo.

14. Registar zaloge

Registar zaloge vodi Agencija za privredne registre.

Uvid je dostupan preko internet prezentacije Agencije.

Da bi se upisalo založno pravo potrebno je podneti pisani zahtev:



Naknade za upis založnog prava iznose:

  • za iznos do 1.500 evra 510,00 dinara,
  • za iznos od 1.500 evra do 6.000 evra 760,00 dinara,
  • za iznos od 6.000 do 25.000 evra 1.300,00 dinara,
  • za iznos od 25.000 do 70.000 evra 1.700,00 dinara,
  • za iznos od 70.000 do 150.000 evra 3.500,00 dinara,
  • za iznos od 150.000 evra do 300.000 evra 4.200,00 dinara,
  • za iznos od 300.000 evra do 500.000 evra 4.800,00 dinara,
  • za iznos od 500.000 evra do 1.000.000 evra 5.400,00 dinara,
  • za iznos preko 1.000.000 evra 6.000,00 dinara.