Restitucija – Zabrana otuđenja i opterećenja podržavljene imovine

Autor: advokat Predrag Savić

Preuzmi: Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju

Preuzmi: Obrazac zahteva za restituciju

Preuzmi: Spisak Pošta – Restitucija

                Povezane teme

Da  Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine („Službeni glasnik RS“, broj 45/05) ne bude totalni  promašaj  koji služi samo  u cilju  statitstičkih  predvidjanja, potrudio se srpski zakonodavac , koji  je  odredbi  iz člana  62. opšteg zakona o denacionalizaciji , koji je  propisao zabranu  otudjenja  I opterećenja ete  evidentirane – imovine  i ništavosti  takvih pravnih poslova.

Od stupanja na snagu poemnutog zakona imovina koja je oduzeta bivšim vlasnicima, a za koju je podneta prijava u skladu sa Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine („Službeni glasnik RS“, broj 45/05), a po odredbama ovog zakona može biti vraćena, ne može biti predmet otuđivanja, hipoteke ili zaloge, do pravnosnažnog okončanja postupka po zahtevu za vraćanje.

Zabrana otuđenja i opterećenja imovine i u pogledu imovine za koju nisu podneti zahtevi za vraćanje prestaje po isteku roka za podnošenje zahteva.

Vraćena imovina je u slobodnom prometu, a Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave ima pravo preče kupovine prilikom prvog otuđenja.

Akt otuđenja i opterećenja imovine koji je suprotan odredbama ovog člana je ništav.

Gore pomenute odredbe nisu, nažalost  dovoljma prepreka,  za mnoge nesavesne, psoebno direktore u preduzećima koja su boveznici  vraćanja oduzete imovine, da sklapaju ugvore kojima na razne načine utudjuju imovinu suprotno odredbama iz gore pomnetog člana 62.

Autorima ovog teksta javii su gradjani iz Beograda, Požege, Valjeva, Kraljeva i niza drugih mesta s pitanjima šta rade kada im ispred noseva prodaje  oduzeta imovina! Naš savet  je  jednostavan. Protiv takvih nesavesnih pojedinaca treba podnositi krivične prijave! Bivši vlasnici imajaju pravo i da podnose i tužbe redovnim sudovima za poništaj apsolutno ništavih ugovora kojima se suprotno zabrani iz člana  62. opšteg zakona o denacionalizaciji otuđuje imovina! Tužbe za poništaj se podnose i protiv  prodavaca i kupaca!

I imovinu koja  je otudjenja ili opterećena  i pored pomenute zabrane otuđenja, obavezno treba prijaviti u psotupku restitucije, jer ako  se to ne učini, zakonodavac predvidjha mogućnost konvalidacije takvih  ugovora po isteku roka za prijavu Agenciji  podržavljene imovine.

Sva pomenuta rešenja su dosta problematična. Prvo je trebalo, zabraniti promet celokupne oduzete imovine koja podleže denacionalizaciji! 

Dalje, trebalo je uvesti i princip aposlutne ništavosti  za otudjenje odzete imovine i ne dati  priliku da se pojedinci  kriminalnim radnjama, eventualno bogate, po isteku  roka od dve godine za prijavu oduzete imovine!

 Restitucija i Kosovo i Metohija

Mnogo kritičkih  primedbi  čulo se u našoj javnosti  i povodom odrebe iz  člana  65.  o      primeni   zakona o opštoj denacionalizaciji  na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija!

 Ona predvidja da će se tamo pitanje deancionalizacije, urediti po prestanku funkcionisanja međunarodne uprave uspostavljene u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Pomenuto zakonsko rtešenje je, trenutno, jedino ustavno i moguće!  Bez daljeg analizaranja statusa Kosova i Metohije i suverene vlasti nad istim, jasno da je  zakonodavac iznašao jedino koliko toliko  realno  rešenje ! mada  je, mnogo onih koji smatraju, da je takvim gradjanima trebalo omogućiti  da dobiju  obeštećenje, kada nije moguća materijalna restutcij! Pojedinci su predlagali da to pravo dobiju samo srpskie inacionalnosti, što bi prestavljalo sasvim sigurno akt diskriminacije!

Nažalost, to znači da će,  pojedini gradjani i srpski državljani  biti uskraćeni za mogućnost da traže  povrćaj i obeštećenje za oduzetu immovinu na Kosovu i Metohiji!  Da li će ikada dobiti to pravo ostaje da se vidi!

Da li je na ovaj način  povredjeno njihovo ustavno pravo na ravnopravnost, odgvor bi morao da Ustavni sud Srbije, ukoliko neko pokrene inicijativu za ocenu ustavnosti odredbe iz  pomenutog člana 65.

Kazne i  prekršaji

Mnogi  kritikuju činjenicu da  u opšterm zakonu o denacionalizaciji  propsiana samo jedna  kaznena odredba!  U članu 60. propsiano je slede prekršajno delo:

„Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu Republike Srbije, organu autonomne jedinice, organu jedinice lokalne samouprave i drugom organu i organizaciji koje ne izda potrebnu dokumentaciju kojom raspolaže iz okvira svoje nadležnosti u skladu sa članom 13. ovog zakona“

Predvidjena sankcija je dosta blaga, ali s obzirom,  na član 13.  opšteg zakona o denacionalizaciji

Koji propiosuje da su svi organi Republike Srbije, organi autonomne pokrajine, organi jedinice lokalne samouprave i drugi organi i organizacije, dužni su da u okviru svojih nadležnosti i bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje, izdaju svu potrebnu dokumentaciju i podatke kojima raspolažu, akoj i neophodni gradjanima za podnošenje zhteva za denacioanlizaciju.