Vraćanje stambenih i poslovnih objekata

Autor: advokat Predrag Savić

Preuzmi: Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju

Preuzmi: Obrazac zahteva za restituciju

Preuzmi: Spisak Pošta – Restitucija

                Povezane teme

Neki od postupaka restitucije mogli bi da se okončaju  i   za nekoliko meseci , tokom  2012. godine, naročito, tamo gde je moguće izvršiti materijalnu restituciju  – stambenih i poslovnih objekata, zemljišta, šuma i pokretnih stvari. Nažalost,   na veoma mali  broj slučajeva ,  prema procenama u tek najviše 20.000 slučajeva, od očekivanih 150.000 hiljada  zahteva, biće moguć  povrćaj u naturi!

To iz razloga što će  se prilikom  denacionalizacije poštovati  načelo zaštite sticaoca. Dakle,  u skaldu sa članom 10. Zakona o vraćanju i obeštećenju oduzete imovine, sticalac imovine koji je, nakon podržavljenja imovine, u skladu sa zakonom, stekao pravo svojine, ostaje vlasnik i držalac stvari, i njegova stečena prava ne smeju biti povređena.
               

Opštim  zakonom o denacionalizaciji  propisano je da se,  vraćaju  nepokretne i pokretne stvari u javnoj svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave, u državnoj, društvenoj i zadružnoj svojini, osim stvari u svojini zadrugara i društvenoj i zadružnoj svojini koje je imalac stekao uz naknadu.

Predmet vraćanja su podržavljene nepokretnosti: građevinsko zemljište, poljoprivredno zemljište, šume i šumsko zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi i poslovne prostorije i drugi objekti koji postoje na dan stupanja na snagu pomenutog  zakona.
Predmet vraćanja su podržavljene pokretne stvari upisane u javni registar, kao i druge pokretne stvari koje prema propisima o kulturnim dobrima predstavljaju kulturna dobra i kulturna dobra od velikog i izuzetnog značaja, a koja postoje na dan stupanja na snagu opšteg  zakona o denacionalizaciji.

Pravo  povraćaja u  naturi  predviđeno je  u članu  27.  pomenutog Zakona, u  kojem se kaže, da se  bivšim vlasnicima vraćaju  stambene zgrade, kuće, stanovi, garaže i drugi prateći objekti ako oduzeti  u postupcima revolucanrnog podržavljenja i kasnije bez  nakande!     

Odmah  potom u stavu dva člana 27. Zakona   zakonodavac je propisao , da se ne vraćaju  stambene zgrade i kuće na kojima je, u slučaju zasnivanja etažne svojine, u skladu sa zakonom, prestalo da postoji pravo svojine na zgradi, odnosno kući.

Stambene zgrade, kuće i stanovi na kojima postoji zakonom zaštićeno stanarsko pravo, vraćaju se u svojinu bivšem vlasniku, koji od dana izvršnosti rešenja o vraćanju postaje zakupodavac zaštićenom stanaru, pod uslovima utvrđenim zakonom kojim se uređuje stanovanje.

Poslovni objekti i poslovne prostorije vraćaju se bivšem vlasniku u svojinu i državinu, izuzev ako su uloženi u kapital podržavljenog preduzeća radi sticanja udela, odnosno akcija.
Pomenuti poslovni objekti i poslovne prostorije , date u zakup bilo koje vrste ili srodan odnos vraćaju se bivšem vlasniku u svojinu , a po isteku tri godine od dana izvršnosti rešenja o vraćanju imovine i u državinu, ako se bivši vlasnik i zakupac drugačije ne sporazumeju. U periodu od sticanja svojine do stupanja u posed bivšeg vlasnika, zakupac stupa u pravni odnos sa njim po ugovoru koji je zaključio sa prethodnim vlasnikom.

U određenim  slučajevima moguć je povraćaj i pokretokretnih stvari, ali  ti  postupci   će zaista biti  raritetni. U članu  29. Zakona o vraćanju i obeštećenju oduzete  imovine,  propsiano je da se , vraćaju  u svojinu i državinu postojeće podržavljene pokretne stvari upisane u javni registar, kao i druge pokretne stvari koje prema propisima o kulturnim dobrima predstavljaju kulturna dobra i kulturna dobra od velikog i izuzetnog značaja, a koja postoje na dan stupanja na snagu  zakona o opštoj denacionalizaciji. 

Zakonodavac  dalje, kaže  da ne vraćaju  pokretne stvari, koje su, na dan stupanja na snagu  zakona, sastavni deo zbirki muzeja, galerija, nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja, ili drugih srodnih ustanova.Ne vraćaju se pokretne stvari i koje su prodate u postupku privatizacije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatizacija.

S obzirom, na pomenuta ograničenja i  činjenicu da pokretne stvari po svojoj  prirodi traju mnogo manje nepokretnih, jasno je da će broj postupaka za povraćaj pokretnih stvari biti minimalan!

Napominjemo , da se ne može se zahtevati vraćanje plodova, niti naknada štete po osnovu izgubljene dobiti zbog nemogućnosti korišćenja, odnosno upravljanja podržavljenom imovinom, kao i po osnovu njenog održavanja u periodu od dana podržavljenja do vraćanja imovine.

Obveznik vraćanja dužan je da, u skladu sa zakonom o opštoj denacionalizaciji, bivšem vlasniku vrati pravo svojine i državinu na oduzetoj nepokretnosti, osim ako objekat nije uvećan !
Ako se oduzeta nepokretnost ne može vratiti u celini, bivšem vlasniku vratiće se deo oduzete nepokretnosti, uz obeštećenje za nevraćeni deo.

U čalnu 17. Zakona o vraćanju i obeštećenju oduzete imovine, propisano  sledeće

„ Objekat se, u smislu ovog zakona, smatra uvećanim ukoliko je dograđen ili nadzidan u skladu sa zakonom, čime je uvećana bruto površina. Izvođenje građevinskih radova unutar postojećeg gabarita i volumena ne smatra se uvećanjem objekta u smislu ovog zakona.

Ako je nakon podržavljenja uvećan objekat, bivšem vlasniku se vraća svojina na delu nepokretnosti u površini koja mu je oduzeta, a državina mu se vraća na osnovu sporazuma ili sudske odluke, odnosno vlasnik uvećanog dela i bivši vlasnik mogu sporazumno regulisati svoje međusobne odnose na predmetnom objektu, a ako se takav sporazum ne postigne, njihove međusobne odnose urediće nadležni sud.“